извештаји

Трешњица

Овај пут смо се одлучили да мало сиђемо до реке, тачније, да се спустимо до кањона. Група сачињена од чланова Виса, два Малца и два изузетна планинара фотографа хитала је добрим темпом преко брда, преко брега и реке.

Вреди напоменути да је станиште белоглавог супа, поред кањона Милешевке и Увца. Овде се исто може наћи како језди. Но, пустимо птице да буду птице а ми као ми, пустолови. Кружном стазом смо кренули (пресушеним) коритом реке Сушице, немаркираном стазом спуштајући се у сам кањон Трешњице. Клизаво камење корита реке нас је ипак усмерило на мало трновитији пут (не опаснији) око кањона мада је наш другар имао намеру да се мало ,,бућне” у реку.

Како смо добијали на висини, тако су нам се отвара пространства на околне стене које су формирале реке: Дубрашница, Сушица, Трешњица и Трибућа. Оружје, читај камера, се не испушта из руку и сваки кадар је могућа будућа најлепша фотографија. Прву паузу користимо поред Трешњице. Бук воде која пуни њене котлове је музика за уши, да је било мало виша температура, био би пунији доживљај. Након тога смо имали сув успон до краја стазе. Висинска разлика која је мене мало затекла схвативши да сам мало испао из кондиције. Група је са оправдањем добацивала да вођа не може бити задњи J

И то смо попели. Застава се виорила на видиковцу Јеличке стене са којег се пружа поглед на кањоне Дубрашнице, Трешњице и Трибуће, суседном Вису и његовом комшији Бошковцу који чине врата ка Дрини и планинама Републике Српке као и самог масива Таре. Ручак у домаћинству и само гостопримство су чиста десетка чиме смо заокружили још једну успешно реализовану акцију, пуну умора, смеха, позитивне енергије и без сигнала мобилне телефоније коју нам је Трешњица оставила до следећег дружења са друге стране кањона да поновимо.

Share