извештаји

Млади планинари

Прошле 2020. године у нашој школи „Дуле Караклајић“ у Лазаревцу уведен је изборни предмет „Млади планинари“. Поред бројних изборних предмета, интересовање за планинаре је ипак било велико. Увођењу предмета претходила је обука нас наставника на Јастрепцу. Осим из наше школе на обуци су били и наставници неколико школа из Лесковца, Крушевца и Крагујевца.

            Планинарење за нашу школу није била новина, пошто је дуги низ година постојала Планинарска секција, која је престала са радом пре десетак година. Одзив деце је и тада био невероватан, а пропутовао се већи део Србије. „Млади планинари“ су замишљени као предмет који ће децу одвести и окренути природи, упознати их са њеним чарима, али и упозорити их са каквим се неприликама могу срести. Због епидемиолошке ситуације која влада од марта 2020. године, наше идеје се нису реализовале у потпуности, али смо урадили најбоље што смо могли у датим околностима. У томе нам безрезервно помаже Планинарско друштво „Вис“ из Лазаревца. У мају ове године су отворили „Стазе здравља“ на Стубичком вису надомак Лазаревца, које су уредили и маркирали за све који су заинтересовани да више времена проведу у природи. Том приликом смо са ђацима пешачили једном од стаза. Половином јуна смо се такође придружили акцији шетње „Лету у загрљај“ у којој су учествовале све школе са Општине Лазаревац, а иста акција је поновљена у септембру, под називом „Јесени у сусрет“. Одзив је био невероватан, а деца одушевљена. После сваке шетње уследило је питање деце:„Када ћемо поново?“ То је био знак да радимо праву ствар.

            У октобру се дошло на идеју да бисмо могли одвести децу на Повлен, где Планинарско друштво „Вис“ има своју планинарску кућу. 31. октобра, рано ујутро смо кренули возом. Ни овом приликом није изостала помоћ планинара из Виса. Њих троје, мој колега и ја смо на пут повели педесет осморо деце. Дан је био као створен за ову акцију, сунчан и изненађујуће топао за ово доба године. Деца су била расположена, весела и спремна на акцију, а посебно одушевљени на почетку пута,  јер путујемо возом. По доласку на станицу Дреновачки кик, упутили смо се ка планинарској кући где смо направили паузу за доручак, а затим полако кренули ка једном од оближњих врхова. Дечија радост и граја свуда око нас, звук гаженог сувог лишћа и прелепе боје јесени, испуњавали су дан. Без проблема смо заједничким снагама превазишли два-три већа успона и исто тако се успешно спустили. Током пешачења смо причали, смејали се, дивно се дружили. Ово је био дан када смо заборавили на све оцене, проблеме и мобилне телефоне. Вратили смо се до планинарске куће и после кратког одмора кренули ка железничкој станици, да бисмо ухватили воз у раним поподневним сатима и пре мрака стигли кући.

И овог пута су се деца опростила од нас са питањима:„Хоћемо ли ускоро поново, али овог пута по снегу?“ „Наравно да хоћемо – ускоро по снегу, понекад по киши, али углавном по сувим, сунчаним данима. Имаћемо ми још много заједничких акција. Чак и кад порастете и одете од нас, знам враћаћете се на наше заједничке планинарске акције!“

Share