извештаји

Градац

Празнични дани су иза нас и већ увелико смо се вратили радним обавезама. У јеку обележавања празника и славља ми смо нашли времена да провозамо наше мустанге. Такорећи смо наставили  да остварујемо годишњи план бици секције ПД Вис-а за ову годину па је тако на ред дошла вожња до Ваљева и реке Градац.

Првог маја када се обележава уранак ми смо  мало уранили и у 9 сати кренули пут Ваљева. Нас шесторо је желело  да искористи  овај леп дан и ужива на обали реке само што нас је од те обале  одвајало 40 км. Да ли што смо се мало пожелели вожње и дружења или је нешто друго било по среди  једино што знам је да су се километри низали под точковима. Са краћом паузом у Лајковцу  да Сања и Милан додувају гуме брзо смо стигли до центра Ваљева. На наше пријатно изненађење  није било гужву на путу, вероватно последица уранка. Купили смо храну у пекари, у продавници освежење по жељи а онда правац Градац где смо засели на обали реке  испод једног летњиковца. Овде је пауза била мало дужа па смо могли лагано да испијамо кафу а и пиће које смо купили за освежење(нећемо спомињати које). Причи о доживљајима никада неби било краја да ја нисам прекинуо реченицом: “крећемо за 15 минута“. Отишао сам до извора да се опремим водом за пут, пошто сам мало морао да обилазим повратак сам прекратио газећи реку. Не зову је џабе Градац. Спаковали смо се и кренули преко Шушеока. Мост који је био срушен преко кога смо требали да пређемо и да се вратимо на пут Ваљево Лазаревац по мојим информацијама је био поправљен. Нису ми биле тачне информације и то је значило да је сада пред нама брдо које треба да превалимо. Помислио сам да сам се замерио човеку који ми је рекао да је мост сређен. Шалим се наравно, само ни он није био тачно информисан. На самом почетку успона Јоца је имао дефект, спао му је ланац. Видевши да га нема стао сам на пола брда док је остатак екипе отишао до врха да нас сачека. Минути као вечност су пролазили ишчекивајући да се Јоца појави иза кривине. Кад сам га угледао не знам дали сам више желео њега да пољубим или свевишњег што не морам да се враћам на почетак брда па да се поново пењем. На врху смо се скупили и ту нам Јоца рече да му је ланац два пута спадао и да зато касни. Са врха смо правац Дивци па Маркова Црква и Кумова Воденица. До тамо смо брзо стигли. Не обраћајући пажњу на Миланове речи да су ту Кинези, седамо испод брезе са жељом да се добро одморимо и освежимо кад сви схватамо да воденица као ни ресторан не раде јер су закупили кинези. Милан је покушавао да нам то каже и да нећемо добити ништа за освежење. Сања на енглеском разговара са кинезом покушавајући да наручи нешто освежавајуће и када смо схватили да нећемо добити ни воду за пиће, видно разочарани смо се покупили и брзо отишли. Стали смо у локалну продавницу да се одморимо и освежимо. Претходни шок нас је дуго држао и дуго смо били под тим утиском. На срећу овде нам се придружује Аца, Мирин муж па нам мало скреће мисли. После предаха сви смо скупа кренули преко Лајковца и брзо смо стигли у Лазаревац. Једна група по навици одлази до кафића ПАБ у коме сад већ по традицији завршавамо вожње и сумирамо утиске. Друга група у којој сам био и ја одлази кући због обавеза које смо имали.

Дан је био прелеп за вожњу, Градац величанствен као и увек, екипа добро расположена, није било гужве у саобраћају што нас доста растерећује и доста опуштеније возимо, али шок код Кумове Воденице за мене је бацио мрљу на цео данашњи ужитак.

Share