извештаји

Дивча-winter joy

Ко је очекивао овакав чаробан дан половином јануара – ведар, сунчан, са температуром која је благо прелазила у плус, али није била довољна и да се бели бисерни прекривач планинске лепотице западне Србије почне топити.

 

Али да се вратимо мало у назад.

Прошли су Новогодишњи и Божићни празници и сви смо помало лењи да се из удобности својих топлих домова вратимо мајци природи и њеним чарима. Али пошто планинарски црв никад не мирује почињем да склапам коцкице мозаика не бих ли осмислио акцију која ће бити иста, али тотално различита, на планини која нас је много пута угостила.

Пошто је ово моја прва званична организација акције била ми је потребна стручна помоћ у вођству коју сам добио од мог великог пријатеља Владе Панића из Ваљева, директора West Serbia trails-a, коме је животни мото – Крећи се, журка је у природи … а њему је акција у крви. Човек на кога се можете ослонити у било којој ситуацији и који је увек спреман да помогне и охрабри почетнике, рекреативце, да изађу из зоне комфора.

Други део слагалице мозаика и други пријатељ, најпознатија туристичка агенција нашег краја, агенција од поверења – Силва травел, се побринула да седам учесника акције има статус верних дугогодишњих корисника – путника којима треба пружити додатну пажњу и погодност. У договору са агенцијом време поласка и повратка превоза смо прилагодили нашем програму активности у циљу испуњења зацртаних циљева и наоружани добрим расположењем кренули, да нас још једном освоји својом лепотом, ту у комшилук, на планину Дивчибаре. И бајка је почела …

 

Свака прича мора имати добар увод, а то је била наша полазна тачка – ресторан Четворка испод хотела Црни врх. Уз кафу и чај сачекали смо нашег пријатеља Владу који је својим расположењем, доскочицама и песмом додатно подгрејао атмосферу. Одмах је пао договор да хоћемо да нам овакав дар од дана буде испуњен радошћу и опуштајући, једном речју да нам буде екстра добро. Ићи ћемо где нас срце и поглед води, обилазећи најлепше врхове са прекрасним видицима, у „ширем кругу двојке“, како рече Влада.

Добар део стазе смо морали први да пробијемо кроз снег. Толико туриста на планини, а ретко ко се усудио да крене даље од пар стотина метара од свог смештаја. А најлепше се крије баш тамо, ван гужве и вреве, у тишини где чујете само шкрипу снега под ципелама, изван „цивилизације“ и смога, где је све сервирано одважнима као на шведском столу, толико различите лепоте са погледом све до Дурмитора.

Да,да, добро сте прочитали … ведро је било тако да је поглед пуцао далеко, на Овчар и Каблар, Цер, Торник …

Влада је био право освежење, „зелена енергија“, а ми одличан „соларни панел“ који ју је упијао и давао свој максимални потенцијал од себе. Ређали су се: Стражара, Љути крш, Голубац, Црни врх, Црна каменица, скијашке стазе, кућерци, модерне планинске брвнаре …

Нисмо излазили само на врхове, већ смо силазили и до чаробних поточића, планинског крвотока, који су, попут нас, пробијали свој пут кроз снежне наносе. Било је ту смешних момената, проклизавања, пропадања у дубоки снег, гажења у реку … срећом купања не беше … и све нам је то подизало адреналин и добро расположење уз смех и коју досетку.

На свакој паузи се чуло неко шушкање из ранаца, приливи горива и за чуло укуса, тако да је Влада прокоментарисао : “ … па овде се само нешто једе ( и додао) Ко је за парче чоколаде “ ? А затим би на све то, као десерт, дошао неки рефрен песме, а нежнији део групе, али само емоционално, не и физички слабији, би се моментално „истопио“ … ха,ха,ха.

За крај по обичају, где сумирати утиске и направити закључак ове дивне снежне бајке, ако не у неком пријатном угодном амбијенту, у дивчибарском ресторану истоименог хотела, уз ракију, кувано вино, сок, чај или кафу … и топле палачинке са медом и орасима !

Топло нам је било и на ногама и око срца, а мени је било дупло драже што су лепе емоције показали сви актери акције, који нису крили своје одушевљење и на чијим лицима нисте могли приметити трагове умора од пређених 14км, већ је све на њих деловало као детокс, рестарт и освежење.

Еее, следећи пут добро размислите, хоћете ли због других обавеза, које су можда могле бити одложене, оставити једну непопуњену страницу своје планинарске бележнице успомена … али увек постоји друга шанса, можда се коцкице опет посложе у савршен ред и продрмају оног планинарског црва да крене у авантуру !

Организатор акције: Дејан Прокоповић

Share