Сишли смо са Плоча и покушали да нађемо стазу која води ка извору Повленске реке, није нам пошло за руком и шумски пут на који смо изашли одвео нас је до Маркових стена. Некако смо се провукли кроз Маркове стене и сишли право на извор Повленске реке, вођени руком Свевишњег. Био сам изненађен количином воде,с обзиром на овогодишњу сушу, која је на неколико места избијала из зеље стварајући ту одма малу речицу.

Кад је пут почео да губи на висини, ми смо се попели прко неког пропланка, неких сто метара, и поново наишли на шумски пут који се стрмо пео узбрдо. На врху узбрдице се појавио пропланак и кућица на њему. Напустли смо пут јер је ишао лево а навигација нас је водила десно, уз пропланак. Наишли смо на закрпе од снега по ивици шуме и море сремуша. Нисмо одолели и напунили смо кесе а, богами, и стомаке. Поново наилазимо на шумске путеве и увек пратимо онај који води десно и узбрдо.