Аутор: Милош Милосављевић
Трешњица
Вреди напоменути да је станиште белоглавог супа, поред кањона Милешевке и Увца. Овде се исто може наћи како језди. Но, пустимо птице да буду птице а ми као ми, пустолови. Кружном стазом смо кренули (пресушеним) коритом реке Сушице, немаркираном стазом спуштајући се у сам кањон Трешњице. Клизаво камење корита реке нас је ипак усмерило на мало трновитији пут (не опаснији) око кањона мада је наш другар имао намеру да се мало ,,бућне” у реку.
Повлен – Оаб и Беден
Упутили смо се у његове мање познате пределе јер то је мој планинарски правац, што мање познато је више сачувало своју дивљу и неукаљану лепоту. Кружном туром смо обишли врхове Оаб и Беден ван маркираних стаза овог планинског дива, након кишне недеље, сунце је дало ведрину дану на чему смо му захвални.
Вујан
Малич и водена пећина Пањице
Овог тропског лета није лако планинарити по голим стазама са погледима свуда око себе, с тога сам одлучио да потражимо бег од упекле звезде у шумовите и слабо познате крајеве Малича којег смо оставили за крај.
Прво на репертоару је била лагана стаза уз реку Пањицу, њеним кањоном смо се упутили ка водопаду и њеној воденој пећини, чиста река сакривена од сунчевих зрака шумом и препуна локвања одише осећајем као да си далеко од Србије, можда због тога што нема смећа, мада ћу пре веровати да је због саме лепоте овог ариљског рај
Јелица
За пролећно разгибавање и буђење из зимског сна Јелица делује као избор без промашаја. Изгледа да нисмо били једини у тој мисији, пошто смо тог дана смо срели још пар група планинара, метеоролошки услови су нам се мрштили и смешкали мада смо ипак били одлучни у нашем походу, имали смо домаћина планине пулина за водича.