извештаји

Жарачка Планина и Радочело

2425. VIII 2019.

 

На позив ПД „Радочело“ из Ушћа, група од 13 чланова ПД „Вис“  планинарила је на Жарачкој Планини и Радочелу 24-ог и 25-ог августа о.г. Домаћин овог дружења, Горан Николић, је са својим тимом у најбољем светлу представио како ово друштво тако и планине које смо походили.

ПД „Радочело“ образовано је у мају текуће године са намером да искористи природне услове који красе околину Ушћа. Обзиром на оно што смо видели и доживели сигурни смо да ће ово мало место, осим по спортовима на Ибру, постати познато и као значајно одредиштe планинара и других који воле природу и налазе времена  за боравак у њој.

Жарачка Планина (Бандера, 1052м.н.в.)

Мада је мало позната, Жарачка Планина је у ствари права лепотица са које пуца незабораван поглед на Копаоник, Голију, Радочело, Чемерно, Столове, Суву Планину, Жељин…

На успон смо кренули из самог Ушћа у друштву наших домаћина из ПД „Радочело“, три члана ПСД „Железничар“ – Краљево, и по једног из ПСД “Љуктен“  – Трстеник, ПСД „Гвоздац“ – Краљево, и симпатичне представнице Друштва младих путника из Косовске Митровице.

Кружна стаза је укупне дужине 13,4км и углавном води кроз четинарску шуму, коју су на голети засадили учесници ОРА „Ибар“ 70-их и 80-их година прошлог века.

Након 670м успона обрели смо се на једном безименом врху недалеко од Бандере, коју због погоршања времена нисмо испели. Међутим, по речима домаћина поглед одавде је чак лепши него са Бандере, тако да нисмо много пропустили.

Мало кише нам је заправо пријало, али нас је грмљавина која се приближавала приморала на убрзан повратак.

У мотелу „Јадран“ чекала нас је вечера, а уз њу договор са Гораном око сутрашњег успона на Радочело.

Пошто смо ово утаначили вођена је прилично жива полемика о реформама, богатству и живости српског језика, с освртом на уплив страних, нарочито турских речи. Када се полемика преместила из ресторана испред соба, а тематски проширила и стигла до уплива персијских речи у турски језик, а затим и до историје саме Персије, Гоца је подвикнула: „Бегај, бре, на спавање!“ и тиме привремено окончала  ову занимљиву расправу.

Радочело (Кривача, 1643м.н.в.)

Ако се за Жарачку планину може рећи да је мало позната, за планину Радочело то никако не важи. Сама чињеница да је уздигнута изнад Студенице, тј. да се манастир Студеница налази у њеном подножју чини је познатом.

Радочело, одн. њен највиши врх Кривача, висок 1643м.н.в., може се пети из неколико праваца, а ми смо кренули неколико километара изнад манастира, са успоном од око 880м и планом да се спустимо преко Саборишта Ваљуге, где су се некада одржавали чувени вашари.

Обнова овог народног саборовања један је од циљева који су наши домаћини себи поставили, и због тога је посета овом месту имала подједнак значај са успоном на Кривачу.

Крећући се Радочелом у друштву домаћина, уз незаобилазну представницу Друштва младих путника, али у окрњеном саставу јер су нас из оправданих разлога напустиле Гоца, Нада и Софија, пролазимо кроз мешовите састојине букве и четинара, ту и тамо јавља се бреза, дивља јабука, цер, липа…  Са пропланака на које повремено излазимо гледамо Копаоник, Голију, Рогозну… Ту наилазимо и на боровнице, а види се да су дивље јагоде и малине недавно прошле.

На самом врху састали смо се са планинарима из Краљева од којих су неки јуче били са нама, а неке препознајемо са неких давних и не тако давних планинарења. Са њима је стигао и председник Планинарског савеза Србије, Исо Планић.

Спуштање према Саборишту Ваљуге прекидано је због сликања и боровница, а тамо нас је сачекао мали вашар – шатре, музика, иће и пиће.

За планинаре домаћини су спремили прасе, стручно испечено, исечено и сервирано. Након таквог ручка никоме није било до пешачења.

Овде у игру улази ГАЗ, теренско возило које у правим рукама може савладати било какав терен, а одговорно тврдим да може превести 10 одраслих људи и возача. Прича се и о већем броју, али није било потребе да то проверавамо.

Нисмо честито ни одмакли, а  Сабориште је задесило невреме праћено градом од кога се за тили час све забелелео. Но, судећи према сликама које смо добили, киша, град и ветар нису покварили саборовање, само су га  мало скратили.

Повратак у Лазаревац протекао је према плану, уз предах у Етно кући Ерић у Мрчајевцима, и врло брзу вожњу  аутопутем „Милош Велики“, који ће, надамо се, олакшати прилаз планинама и другим лепотама Западне Србије како планинарима, тако и осталим туристима и авантуристима.

 

Вођа акције – Жељко Вуковић

Број учесника из ПД Вис – 13 (Жарачка Планина), 10 (Радочело)

Пређено – 23,4км (Жарачка Планина 13,4км, Радочело 10км)

Испењана два врха, са успоном од 670м Жарачка Планина и 880м Радочело, и спуштањем 670м Жарачка Планина и 441м Радочело

Share