извештаји

Вујан

Наставља се поход на мање познате планине наше домовине, на реду је био Вујан са његовим високим шумама. На први слух кад се помене Вујан, није толико познат, можда би тако требало и остати, што даље од људског фактора уништавања природе зарад профита, а дозвољен само за љубитеље природе.

Кренули смо од манастира Вујан, сунце је увелико „тукло“ па смо хитали брзим кораком ка оштром успону, ко гром из ведра неба погодио нас је на самом почетку јак физички напор. Прочишћење плућа је увелико почело, мир, тишина и понеки глас „шта ми је ово требало, оставите ме овде“.

Како се ближимо врху, све је блажи успон и с’ времена на време појави се прозор кроз шумовите крошње са лепим погледима. Сам врх (856. мнв) је у шуми, нема видиковаца али има дебелог ‘лада у којем смо на тенане одмарали, кафениссли и бригали бригу.

Брзо смо се спустили са врха где нас је маркација одвела на стазу патријарха Павла, који је иначе био замонашен у манастиру Вујан, овом стазом је ишао до Атомске бање по воду од које је излечио туберкулозу.

Спустивши се скоро скроз са планине, спарина је отежавала шетњу која нас је малтене пратила до повратка код манастира. Кружна стаза је завршена, сви су били на окупу и група се упутила до Норвешке куће да сабере утиске са непознате и мале, али не и наивне планине

Share