извештаји

Вучји вир

Брајковац – Кисела вода – Вучји Вир

 

Без обзира што је крај године и време сумирања утисака са претходних акција које су се одржале током протекле године, што је време славља и прослава нисмо се дали опустити. Друг Бора и ја решили смо да баш на дан кад се одржава 105. годишњица Колубарске битке предложимо једну лагану шетњицу да се ноге мало протегну која је на наше задовољство оберучке прихваћена. План је био да посетимо извор киселе воде и Вучји вир. Стаза није обележена нити на било којој мапи уцртана, просто је плод мог сећања из дечијих дана кад сам као клинац ишао на село код баке и деке. Да будемо сигурни да нећемо лутати Бора и ја смо прошле године протерали (што би рекао друг Раја) стазу сами да се ја присетим свих детаља и богаза.

Број учесника је растао из сата у сат па смо се прикупили нас 19-торо. Било нас је и више али су неки од пријављених морали да одустану у последњем часу  из оправданих разлога. Мене је радовала чињеница да је било и оних учесника који су први пут ишли са нама на неку акцију и овом приликом им се захваљујем на указаном поверењу.

Кренули смо у 700 испред просторија друштва колима до Брајковца а на стазу већ у 740. Није радио луксузни локал да се попије кафа па нисмо губили време. Одмах на старту прескочисмо реку Оњег и уђосмо у шуму која је водила до села Калањевци. Стаза је била прекривена лишћем па се чуло шуштање и смех изазван којекаквим шалама. У 845 стигосмо на један пропланак где направисмо паузу за доручак одакле се поглед пружа са једне стране на Медведник, Сувобор, Дивчибаре и Рудник а са друге стране на Авалу и Букуљу.

Након краће паузе потерани ветром настављамо даље према ловачкој кући а затим и поновном сусрету са реком Оњег. Од овог момента се нећемо одвајати од реке јер је план био да се крећемо њеним коритом. Застајкујући за сликање предела који нам се пружају, чарима речице која је на наше задовољство била јако чиста бар у овом делу (удаљена од људских фактора), по које стене, срушене воденице на извор киселе стигосмо у 1020. Неко је похитао да проба киселу воду која извире из камена док је неко са нестрпљењем чекао да Мира (МиниМи) послужи кафу из два термоса.

Овде смо се задржали до 1100 а онда правац Вучји вир. Прескачући оборена дрвећа, газећи необрађене и запуштене њиве, негде кроз кукурузе који нису посечени, стигосмо на Вучји вир у 1230. Неизоставно сликање, по која воћка, сендвич уз смех и шалу су улепшали и ову паузу. Одавде нас је чекало последњих 3км до кола и то асфалтом кроз село па смо се кретали нешто брже не бисмо ли што пре стигли, познато је да асфалт не прија ниједном планинару.

Тачку на ову акцију стављамо у локалу „Скандал“ у Дудовици где смо стигли колима.

Сви смо били сложни у мишљењу да је ова не дуга и напорна шетња (око 14км) пријала за тело и дух као и сама чињеница да нас је и сунце опијало својим зрацима без обзира на годишње доба.

Share