извештаји

Вожња до језера Паљуви

Због епидемије, ванредног стања и забране окупљања које траје од 16. марта нисмо били у могућности да и званично отпочнемо сезону бајкирања по годишњем плану акција која је требала да почне прве недеље априла. За ту прву званичну вожњу било је предвиђено да се иде до језера Паљуви. Када су се сложиле коцкице и када се уклопило да се нађе слободно време поред радних обавеза у фирми и полицијског часа (карантин), МиниМи и ја решили смо да извозамо ту прву планирану акцију па макар и са закашњењем.

Рута је била иста само смо ми окренули смер. Уместо на Лајковац ми смо ишли преко Вреоца и Црљени да бисмо  свратили на Колубару, где је МиниМи провела прве године свог живота са родитељима пецајући рибу и брћкајући се у плићаку. После присећања тих дана и кратког препричавања догађаја као што је губљење штапа за пецање, спашавање упецаних рибица и још много тога, наставили смо пут даље. Преко Радљева и Јабучја брзо смо стигли на Паљуве. Кружећи око језера због великог броја риболоваца једва смо нашли где  да направимо мали предах. Освежили смо се медом и водом у хладовини једног вајата и након краће паузе кренули смо да истражимо мало и део језера супротно од пута. У том истраживању смо нашли једно место у шуми прелепо за можда неко будуће дружење које можемо организовати кад све ово прође. По мени је тај прилаз и много лепши самом језеру. У повратку смо од Јабучја до Лајковца брзо стигли. Сели смо у летњиковац испред Ловачког дома да попијемо сок и ја сам се присетио како је некада то био добар ресторан са добром храном. Овде се нисмо дуго задржали јер су облаци почели да прете па смо наше мустанге потерали нешто брже тако да смо кући стигли пре кише.

Осим сећања у овој вожњи смо уживали у појединим деловима природе а посебно ме радовало то што смо срели и видели доста бициклиста. Искрено се надам се све ово ускоро пролази и да ћемо моћи сви заједно да возимо и да се дружимо.

Share