извештаји

Власина 2020.

                                                                                                     Реализована  18.09 – 20.09

  После једног одлагања акције због уведених мера за сузбијање пандемије, на зборном месту испред просторије клуба чекао је 31 акцијаш са гостима из Шапца и Аранђеловца.  У заказано време пут Власине креће минибус у пратњи три путничка аутомобила. Како је планирано, да се до подне стигне до фабрике воде „Власинска роса“ за успон на Стрешер, није било дужих успутних задржавања. Велики Стрешер, највиши врх планине Варденик, једна од три планине које окружују Власинско језеро а чији врхови  су циљ нашег боравка на Власини. На успон крећемо из места Топли До, од фабрике воде „Роса“. Од свих стаза за успон на Велики Стрешер ова је најкраћ а с тим и најстрмија јер треба савладати висинску разлику већу од 800м. на дужини стазе од 6км. Крећемо земљаним путем који повезује разасуте махале а који користи и одржава фабрика воде за своје потребе. Стаза није обележена, тако да на месту скретања са пута на шумски путељак као и сналажење по шуми, испреплетаној шумским путевима, није могуће без доброг предходног  информисања. Самим скретањем са пута излазимо на путељак са кога се види Власинско језеро и околне планине. Успон постаје озбиљнији. Крећемо се буковом шумом, пропланцима а по изласку на пропланак изнад четинарске шуме угледали смо прво Мали а затим и Велики Стрешер. Стаза постаје све стрмија али како нам је циљ на видику, прелазимо је доста лакше.  Сам излазак на врх је доста стрм али жеља и решеност надјачавају умор. Издвајају се кондиционо спремнији планинари са зељом да први стигну на врх. Све у свему, сви који су кренули на успон успели су у томе. Време за успон идеално, променљиво  облачно са тем. око 15 степени, ведро, видљивост 360 степени.  Ни ветрови који готово истим интезитетом дувају током целе године нису нам умањили доживљај. Одморили смо се, фотографисали и послали нашој другарици Мири једно велико срце, од срца, са срцуленцетом у средини. Повратак је истим путем али  сада са предивним погледом на језеро, Чемерник, Грамаду, Топли До… У 19 настављамо пут ка Власинском језеру и хотела Нарцис. 19.09. Договорени полазак на стазу ка врху планине Грамада, Велики Вртоп је у 9 сати. Како смо сви устали раније, имали смо време за кафу коју смо попили у ЕПС-овом ресторану окруженом белим брезама, са најлепшим погледом на језеро и околне планине. У 9 смо наставили пут ка нашем циљу. Стаза почиње од подножја бране Власинског језера са н.в. 1180м која је направљена 50-тих год. прошлог века. У то време изградња земљаних брана  представљала је велики грађевински подухват, па и дан  данас, иначе спада у највеће земљане бране у Европи. Прва трећина стазе води преко благих узвишења и ливада до места Мали Гађини. Како смо имали довољно времена ту смо направили дужу паузу за одмор и доручак. Искористили смо гостопримство власника у одсуству. Време смо провели у дворишту човека који је тренутно био на послу. Грамада је планина са више врхова. Четири врха  су висине преко 1650 м.н.в. Богата је шумама  беле брезе и букве.  До висине од неких 1500 м. пратила нас је претежно брезова шума, која је оставља посебан утисак на нас. Иначе бела бреза се сматра симболом Власине. У горњем делу планине наишли смо на четинаре којима Грамада није била природно станиште већ су их садили горани  80-тих година. Наставили смо пут. Пролазимо прелепу стару и очувану букову шуму. Стабла пречника и преко 100 цм.  После пар километара скренули смо десно одакле почиње озбиљнији успон, усмерен ка врху. Стаза је необележена до скретања као и само скретање. Скрећемо у непокошену и не прогажену ливаду. Вероватно смо први планинари који су ове године,  у време ублажене пандемије, прошли овом стазом.  У горњем делу стазе наилазили смо на старе избледеле ознаке. Нижу се прелепа узвишења, успон константан. Како смо ближи врху све је мање дрвећа а више ниског растиња по вишегодина некошених ливада и зараслих пашњака. Излазимо на врх Велики Вртоп који мало чиме подсећа на већину врхова на које смо навикли. Овај врх је пространа зараван, без растиња која благо заталасана повезује висе врхова Грамаде. Време како се само пожелети може. Умерено облачно а ведро. Видљивост задовољавајућа. Поред одличног видиковца са кога се виде планине у Србији и суседној Бугарској, Велики Вртоп  је врх са кога смо видели два вештачка језера: наше Власинско и Јарловско језеро близу места Трн у  Бугарској. После дузег задржавања на врху спустамо се исти путем до  подножја  В. Вртопа. Долазимо до путоказа “Полом” који нас усмерава   на стазу преко Малог Вртопа и села Полом. Ова стаза  је пар км. краћа али са много лепих  видиковаца.  Крећемо том стазом.  Опет успон на 1685мнв. Може се рећи да у старту није било превише одушевљења али када смо се успели на Мали  Вртоп остварила се она планинарска “На врху видиш сврху”. Одушевљење је потиснуло умор. Фотографисање  па настављамо даље. Поново ситно растиње, брезе, букве  Непосредно изнад Полома наилазимо на извор питке воде. Нажалост извор је изгледао тужно. Предвече се враћамо у хотел И вршимо припреме за Мирин рођендан.Торта, балони. капице, балончићи из “чагртаљке”, колце уз живу музику па на спавање.  

  1. 09.

Чемерник, једна од планина које окружују Власинско језеро и једина на чијем се врху ових дана  није завиорила застава ПД “Вис”. Све стазе које воде ка врху Чемерника као по правилу крећу од Власинског језера само из више праваца. Ми смо кренули по плану у 9 сеоским путем од бувље пијаце. Дужина стазе око 7,5км са благим успоном и висинском разликом од 400м. Пролазимо кроз викенд насеље, шуму и излазимо на пропланак са кога почиње да се отвара видик  који ће бити све шири и лепши и пратиће нас, додуше у полеђини, све док се не изгубимо у четинарској шуми врха Велики Чемерник. Излазак на врх је најстрмији део стазе али је релативно кратак, тако да га уз једно две паузе сви савладају. Сам врх је прекривен четинарима и да није Орловог вира труд за излазак на сам врх био би без сврхе.  Орлов вир трба видети и доживети. Налази се око 300м од врха а сам простор испред извора осмишљен је као одмориште. Вода извора је лековита, која после неколико метара тока, понире. Занимљиво је да смо при свим успонима: са Стрешер, Велики Вртоп као и на Чемерник имали у позадини а при силаску предиван поглед на све чари Власине и Власинског језера. Истим путем смо се вратили у хотел. Планинари који нису ишли на успон, време су провели у шетњи поред језера, до предивног ресторана (брвнара), виле Бест, која је удаљена 5км од смештаја. После ручка организовали смо вожњу туристичким чамцем. Вожња чамцем по језеру дужине 9км мислим да је употпунила наш доживљај Власине. Ово се може сматрати виђење Власине из четврте перспективе, Плутајућа острва, брезе, буква, боровница, малина, печурке и лековито биље чине личну карту ове прелепе висоравни. У 17.30 напустамо хотел “Нарцис” и пут Црне Траве крећемо назад. Око поноћи стигли смо у Лазаревац

Share