извештаји

Успон на вештачку стену

19.02.2017.

Било је неизвесно да ли ће тренинг пењања на вештачку стену бити одржан, али успели смо да се окупимо. Нас деветоро: Јован, Дејан, Кузма, Милан, Ивана, Ана и појави се Дарко са Иваном и малом Јелицом, да нам помогну и дају подршку. Дејан се попе, брзином светлости, до врха стене да закачи сигурносни канап, који ће, касније, осигуравати нас, неискусне пењаче. Изгледа да је лако попети се када, са пода, посматамо искусног пењача на стени.

Пошто је ово за Кузму, Милана, Ивану и мене био први сусрет са вештачком стеном и том опремом, Дејан нам је прво објаснио како се везују сигурносни канапи у чворове “осмице”. Такође нам је објаснио шта је и чему служи гри-гри. Данас је за нашу сигурност, на стени, био задужен Јован, који врло спретно рукује овим уређајем за осигуравање.

Ставили смо појасеве и вежбали правилно везивање “осмица”. Добисмо торбице са магнезијум прахом за сушење дланова, ради лакшег пењања. Након тога, свако је покушао да се пење, слушајући Дејанове, Јованове и Даркове инструкције. Дечаци су били неустрашиви, попеше се до врха стене у првом покушају. Девојчице нису стигле до врха, Ивана нешто више него ја. Треба доста снаге, а и страх врши велики утицај на покрете. И поред тога, једва чекам следећи успон на стену. Решила сам да се попењем бар један каменчић вишље. Дејан и Милан су се пели и на наранџасту, тежу стену и били су врло успешни.

И поред тешкоћа које отежавају пењање, задовољство је било велико. Свако се попео докле је могао и те висинске тачке биле су јако различите, али свакоме је своја представљала огроман успех.

Реч уредника сајта:

На неком од претходних тренинга биле су Јована и Дара, па користим ову прилику да "окачим" и њихове слике.

 

 

Share