извештаји

Троглав

Прохладно и магловито новембарско јутро је освануло, тог петог новембра дана када смо се упутили на Троглав.
Не, није то онај Троглав који припада Динарским планинама и који је у Босни већ наша мање позната планина код Краљева.
Окупили смо се испред просторија друштва укупно нас осамнаест планинара и "Франки" превозом крећемо ка Краљеву. Време нам пролази у доброј атмосфери и убрзо стижемо у село Станча, где Раја проналази кафану да би попили јутарњу кафу или чај.
Ту сазнајемо да је управо одатле почетна тачка ка једном од делова Троглава врху "Врановац"
Домаћин је свечано отворио ову акцију и у 0930 крећемо у лагану шетњу. Сунчеви зраци разбијају маглу и оно нам наговештава да ћемо имати фин дан. Пролазимо поред реке Лопатнице и калдрмским путем се лагано успињемо.Као и свуда у Србији планинска села се све више гасе, сазнао сам да ово село нема више од 80 становника. То мало становништва што је остало је веома љубазно. Пролазећи поред једног домаћинства, домаћин нас је сачекао са својом супругом и флашом ракије, са осмехом су служили сваком планинару који је желео да проба ватрени напитак. Могу рећи да је шљивовица била одлична.
На једној ливади правимо краћу паузу. Уживамо у планинским врховима који су у магли, бојама јесени, дивном сунчаном дану и мирису мајчине душице. Стаза је добро маркирана, а већи део стазе је калдрмски пут. Око 1130 стижемо на Врановац, где је поред крста на бетонско-каменом постаменту одржан парастос свештеника Жичке епархије, за погинуле Српске борце у Првом светском рату почетком новембра 1915. године. После тога одржана су и два предавања о борбама на овим просторима.
Мени је посебно интеренсантно и занимљиво било излагање мајора у пензији и историчара Рада Вукосављевића. Са сузама у очима сам слушао његов говор и схватио важност битке која се одиграла на овој планини и на планини Чемерно, јер су ти борци били истински хероји који су задржали непријатељску војску да не напредује ка реци Студеници. Тим потезом је осигурана одступница за главнину Српске војске на Косово и Метохију и даље ка Албанији. Циљ непријатеља је био да пресеку одступницу што би значило капитулацију. Само у борбама од 07-14 новембра 1915 на овим просторима је погинуло више од 2000 српских бораца. Укупан број Српских жртава у овом рату био је 1 100 000 што је чинило трећину становништва или 40% мушке популације.
Када се говор завршио око 1315 кренули смо према селу Роћевићи где су организатори ове акције кували пасуљ за учеснике. Овај део пута ми је јако брзо прошао јер ми је у мислима и даље одзвањао мајоров емотивни глас. У село тј на циљну тачку смо стигли око 1445.
После ручка и доделе захвалница крећемо ка Лазаревцу, видно задовољни,јер смо научили нешто ново (заборављену битку на Троглаву) дружили се, уживали у нетакнутој природи што је један од главних циљева планинарења.

Share