извештаји

Торничка Бобија

Четри планинара,планинарског друштва "Вис"упутила су се ка прелепој планини Бобији која припада реону званом Азбуковица.

Наши другари су претходног дана отишли у поход на Трескавицу и њен нен највиши врх "Ђокин Торањ". Ујутру око седам часова крећемо ка Бобији, возимо се кроз Ваљево, пролазимо поред бране "Ровни" где се кратко задржавамо због фотографисања.

Мени лично није јасно потапање светиње Ваљевске Грачанице и увек кад се сетим тога обузме ме туга. Но добро, настављамо даље преко Дебелог брда, пролазимо скретање за пл дом "Маглеш" и одвајамо се десно калдрмским путем који је у јако лошем стању. Нисмо сигурни какав је пут даље па питамо једног деку који је радио у малињаку и човек нам каже да је "добар пут". Мерила доброг и лошег су нам очигледно различита па даље настављамо пешке. Ваздух је био млак и благ с времена на време дувао је пролећни поветарац. Ходамо сеоским путем, пратећи мапу па смо често застајали да би утврдили тренутну локацију. Уједно то је још један час топографије на терену.

Дивимо се прелепој природи њеном зеленилу,цвркуту птица, планинама које нас окружују. Тамо у даљини где је кањон Дрине магла се подигла па изгледа са ове даљине као мали облачић који се свим силама труди да нам заклони видик. Правимо краће паузе за мањи предах и тако стижемо до првог видиковца који се налази близу Рацићеве цркве и ту правимо паузу за доручак. Посматрамо Медведник који тако питомо изгледа и дивимо се јастребу који је видоко изнад нас па има и лепши поглед.

Настављамо даље, код извора Добра вода обнављамо залихе воде,стижемо до цркве четничког мајора Рацића па настављамо даље. Идемо кроз борову шуму која је добро маркирана али и обрасла у коприве и ниско растиње ж.Уживамо у мирису борове шуме процветалог сремуша, а и зове па дишемо пуним плућима. После краћег напора излазимо на један од врхова ове прелепе планине па настављамо ка још једном вудиковцу. Ту правимо паузу да би уживали у погледу на врх Торничке Бобије, ливаде,шуме и планине које су са друге стране Дрине тачније у Републици Српској.

Ту одлучујемо да не идемо на врх већ да се вратимо ка колима. Сада истражујемо пут који води кроз ливаде. Опијао нас је  мирис Мајчине Душице и Коњског босиљка.Често смо застајали да би уживали у њему што дуже. Срећемо и три планинара са псом који нам се баш обрадовао па смо се играли са њим. Настављамо даље и убрзо излазимо на не толико интеренсантан асфалтни део пута. Тај део смо брзо прешли и после пређених 16 км стижемо до кола и крећемо ка Лазаревцу.

Време проведено у природи је увек добро искоришћено јер ту окрепљујете свој оргамизам и пуните се позитивном енергијом. У предстојећим месецима посетићемо ову лепу планину и њене живописне пределе са већом групом планинара, јер их вреди поново видети. Ја искрено не бих могао одредити када је ова планина лепша, да ли је то када је прекривена зеленим тепихом или белим покривачем. Зато драги суграђани прикључите нам се на некој  од следећих акција и будите део природе,као што је и она део нас.

Учесници акције: Благоје Алексић, Раде Митровић, Душко Дражић и вођа групе, Милан Васиљевић

Share