извештаји

Сува планина – зимски успон на Трем

24.02.2017. – петак

У 16 часова кренули смо из Лазаревца ка Сувој планини. Славка, Милица, Славица, Наташа и Игор аутом, а Дејан, Бане и ја аутобусом са ПСД „Ћира“ Лајковац.  Екипа из аута била је смештена у планинарском дому на Бојаниним водама, а нас троје у Дому културе у селу Горња Студена. То вече, напољу је било необично топло, па смо време провели у упознавању и дружењу испред дома, као и прирпемама за сутрашњи успон на Трем. Легли смо раније, како бисмо ујутру били одморни, колико је то било могуће, обзиром да је нас 20-ак спавало у врећама на поду.

 

25.02.2017. – субота

Устали смо у 5 ујутру. Полако су и остали почели да се буде, јер је по плану прва група требала да крене на успон у 7, а друга у 8 часова. Кафа, доручак и спремање за пут. Договор је био да Игор дође по нас и аутом нас пребаци до дома на Бојаниним водама на 860 мнв, где су они били смештени, како бисмо заједно кренули на успон. То је нама скратило стазу за неких 5км. У 7:30 часова, кренули смо на успон. Падао је снег, а темепература је била испод нуле, тако да је све било залеђено. Била је гужва, обзиром да је акција традиционална и на републичком нивоу. Било је планинара из клубова широм Србије.

Убрзо смо стигли до уласка у шуму, где су нас дочекале ледом оковане степенице, који су планинари својим ципелама још више углачали. Због великог ризика од клизања, тај део стазе представљао је уско грло и спорије смо се кретали. Након тога, стаза је и даље била уска и под ледом, са леве стране био је засечен стрм терен, тако да смо се отежано кретали и са великим опрезом. Дејан је ишао први и покушавао да нам, на ризичним деловима, својим ципелама направи мале степенице, како бисмо лакше прошли. Мене је, као најнеискуснијег планинара, поставио да идем иза њега и рекао ми да пратим његове кораке, што сам и сама схватила да је најсигурнија опција. Дуго смо ишли кроз шуму, мало више од 3 сата. На неким деловима стазе, било је постављено сигурносно уже, што нам је олакшавало кретање, а магла је била присутна сво време.

У 10 часова, изашли смо из шуме на превој Девојачки гроб на 1311мнв. Након тешког дела стазе, ту смо сви правили паузу, кратку, како се не бисмо охладили, обзиром да је дувао ветар. Ту, ван шуме још више се видело да је магла густа и да нам тог дана неће допустити да видимо пространство и видик који Трем пружа.

У 10:15 часова упутили смо се гребеном ка врху. Било је клизаво, тако да ми је Бане помагао тамо где сам ја била у блокади да пустим корак. До врха нам је остало још око пола сата хода, а неки планинари су се већ враћали са успона. Паузе смо правили само како бисмо направили пар фотографија, а посебно у једном моменту када се магла разишла на неких 5 минута. Већ смо се прилично уморили, осећала сам да сам леву ногу префорсирала и знала сам да ме чека упала мишића. Сви смо били јако упорни да стигнемо до врха. Што смо вишље ишли било је све више снега, који је био залеђен, тако да је било теже проломити га ногом  и тако обезбедити сигурнији корак. Користили смо „кораке“ које су направили планинари, који су прошли пре нас.

У 11:45 часова стигли смо на врх Трем на 1810 мнв и савладали смо око 1000 метара висинске разлике у односу на полазну тачку. Ту је била гужва, сви су се фотографисали, иако је била магла. Дувао је ветар и брзо нас хладио, тако да се нисмо дуго задржали. Након направљених неколико слика, узели смо пар залогаја кексића и воћа и кренули натраг. У повратку је терен био мало мање клизав, да л’ због хиљаду стопала која су га прегазила или што је мање дувао ветар,па самим тим и мање ледио стазу, не знам. Имала сам утисак да само брзо стигли до превоја Девојачки гроб.

Било нас је осморо у групи,а имали смо два пара дереза. Дејан је одлучио да их ставимо Милица и ја, јер нас је чекао залеђени део стазе кроз шуму. Први пут смо носиле дерезе и ја нисам била сигурна колико могу да се поуздам у њих, тако да је моје кретање првих пола сата било у тоталном грчу. Колена су ме болела. Хиљаду људи ишло је у колини, један иза другог, милећи попут мрава. Често је било застоја и није било могуће обилазити оне испред, тако да смо сви ходали истим темпом. Након више од пола сата, схватила сам да ми дерезе пружају потпуну сигурност и то је било право откриће за мене. Била сам више него одушевљена, што се могло видети на мом лицу. Размишљала сам како се боре они што их немају. Искусни планинари су ми, касније, рекли да им нису ни биле потребне, довољна је била велика пажња. Магле више није било, тако да смо имали предиван поглед кроз грање, на планине у даљини. Стигли смо до дома на Бојаниним водама, где је остала екипа из аута, како би покупила своје ствари из собе, а нас троје смо наставили пешке ка нашем смештају. Стаза, у оба смера је требала бити дугачка 23км, али обзиром да је наша полазна тачка била са Бојаниних вода, а не из Горње Студене, рекла бих да је била око 15 км. У међувремену свих осморо смо се нашли у Дому културе Горња Стуедена , још мало се дружили, а онда смо испратили Славку, Славицу, Милицу, Наташу и Игора, јер су кренули натраг за Лазаревац.

Бане, Дејан и ја смо остали и наредне ноћи, обзиром да је сутрадан био у плану успон на врх Мосор. Већина планинара, која је била смештена у дому где и ми, отишла је то вече кући, тако да нас је остало мало - планинари ПСД Ћире, пар Београђана и ми. Дружење је потрајало до дубоко у ноћ, а помало је личило и на општенародно весеље. Они озбиљнији, легли су раније да би ујутру имали снаге за нови успон.

 

26.02.2017. – недеља

Аларм је поново звонио у 5 ујутру, јер сам ја заборавила да га искључим у суботу. Убрзо смо поустајали, бар они који су имали снаге. Дејан и Бане су отишли на Мосор, док сам ја решила да останем и прошетам кроз село. Тако је и било, с тим што сам ја прошетала кроз два села, Горњу и Доњу Студену, уживала у пејзажима и природи која се буди. За разлику од претходног дана, време је било сунчано и топло. Са Мосора су се вратили око 13 часова, пуни утисака о којима смо причали. Након одмора, око 14 часова смо се упутили ка Лазаревцу.

 

Некима од нас успон на Трем је био мањи, а некима већи изазов, али сви смо дошли кући пуни позитивне енергије и утисака.

 

 

Share