извештаји

Субота на крову

Изгледа да је нашем друштву судбина да се бар једном годишње бави неким кровом. Овога пута у питању је био кров шталице нашег дугогодишњег пријатеља и првог комшије у Дреновачком Кику. Од тежине снега, кров је овог јануара попустио и урушио се. С обзиром на домаћинову ситуацију (мора да држи овце код пријатеља у селу док је време још променљиво и често хладно), требало је што хитније спречити даље пропадање објекта, ако ништа друго.

Акција је заказана баш за суботу, 30. март, јер је било најављено топло време.

Стигли смо у петак увече, седам планинара и три планинарке. Одмах смо почели разговоре о радовима. Договорено је да субота буде посвећена крову, а недеља припремању дрва за планинску кућу. Требало је да скинемо кров, разврстамо цреп, греде и летвице и очистимо таван, а затим да покријемо објекат најлоном. Ово би било привремено решење, док домаћин не буде нашао трајно. Решено је да са послом почнемо у зору. Уз разговоре о садњи дрвећа и разгледање фотографија из првих година друштва, вече је неосетно пролазило. Неочекивана посластица су биле књиге које је донео Ранко. Он очигледно сматра да нема разлога да кућа нема књиге и ту не изузима ни планинску кућу.

После прве јутарње кафе, задовољни што је изостала уобичајена јутарња свежина, мушки чланови екипе су стигли код шталице где су почели од скидања црепа.

За то време Славка је спремала ручак. А какав је то ручак био! Кисели купус у једном лонцу, пасуљ у другом, сутлијаш у трећем! Није заборављена ни проја. Чим је ручак почео да се крчка, Мира је, уз Славкин надзор, спремила једну савршену гибаницу за доручак.

Био је то један од дана кад готово све полази за руком. Мајско време је поправљало свачије расположење. Уз шале на рачун општепознатих мана сваког од нас, карактеристичне за групу људи који се добро познају, и краће одморе, посао је текао брже него што се ико надао, а и успешније. Доста црепа и грађе је сасвим солидне израде и у добром је стању, што ће домаћину значити кад буде подизао обновљени кров.

Једино се нико није шалио на Славкин рачун, јер нико није толико храбар, чак и кад не зависи од ње, а посебно у оваквој ситуацији. (Јесте, ово је једна од шала карактеристична за групу људи који се добро познају, а ако не познајете Славку, то је стварно штета.)

Већ око подне је завршен први део посла, рашчишћавање крова. Затим се прешло на покривање. Славко, Ранко и Саша, као најстрпљивији планинари су то преузели на себе.

За то време, млађи су се посветили сечењу и паковању дрва. Као да им није било доста посла! Нарочито су неуморни Влада и Бора. Сви су се повремено укључивали да би им помогли. Једина неповољна околност је било јогунасто понашање Владине тестере. Али како среће прати раднике, после неког времена је наишао Милoje, наш пријатељ из села, који је при себи имао тачно то што нам је требало- исправну моторну тестеру и добру вољу да нам је позајми. Гомила наслаганих дрва је расла, а сама та чињеница греје срце у планини.

Посао на покривању шталице је привођен крају на опште задовољство планинара и домаћинове породице која се током дана прикључила радовима, свако према својим склоностима.

У смирај дана, уз Славкине кулинарске чаролије, задовољни због пребаченог плана (за дан је завршен посао планиран за читав викенд) радовали смо се недељи коју смо хтели да посветимо пешачењу и сређивању планинске куће.

У недељу 31. марта, закључали смо врата објекта и кренули кућама.

Случај је хтео да се потписница ових редова нађе у колима са пријатељима који су водили врло занимљиве разговоре што је наводи на закључак да планина дефинитивно привлачи изузетне људе и да извлачи најбоље из њих, и на том дружењу изражава своју захвалност.

 

 

 

 

Share