извештаји

Столови – у сусрет полудивљим коњима

Столови, звездасто испресецане планине дубоким долинама река и притока остављајући између гребене, окарактерисао бих је као суву планину са мало вегетације. И поред толико водотокова који планини дају јединствен изглед, нисмо наишли на извор питке воде. Водом смо се снабдели у планинарском дому „Зорица Гиздавић“ 680 мнв у месту Брезна, ПСД „Гвоздац“ из Краљева.  Од љубазног домаћина, колега из Краљева чај, кафа и ракијица, па на стазу.

Крећемо ка врху Усовица 1375 мнв, дужина стазе 11 км. Како смо се враћали истим путем значи 22 км. Са укупном висинском разликом у успону од 1060   мнв.

Време је било као и обично када сам на планинарењу, како се само пожелети може. Уживали смо у прелепом видику обасјаном белином снега на деоницама где га је било. Нажалост није га било на већем  делу стазе.

Али ево нама дуго очекиваног сусрета. Са напуштеним па подивљалим коњима, сусретао сам се на Власинској висоравни. Миграцијом становништва остајали су коњи на пашњацима где су и проводили добар део године .   О блискости која се успоставља између коња и нас не треба писати, то треба доживети или бар се информисати из фото материјала који смо направили. Ми њима шаргарепицу а они нама дозволу да их помилујемо и да се сликамо са њима. Неспоразума је било само када нестане шаргарепе, јабука, кекса или шта већ. Вероватно мисле да не дамо или смо заборавили па почну сами да брљају (балаве) по ранцу.

Стиземо до и одморишта.  Одмориште Орловац 937 мнв.   Опет сусрет и дружење са крдом од десетак коња. Коњи су се тако распоредили да смо ми  уживали током  успона и силаска али што се њих тиче боље су  прошле групе коња које су нас пресретале док су нам ранчеви били  пуни.

Друго одмориште    Равни Стол  1000 мнв – Гусле.     Паузе кратко трају јер смо релативно касно изашли на стазу а пожељно је вратити се у дом пре мрака. Овде смо процењивали своју психофизичку спремност за успон до циља.  Ко не може даље, остаје.

Стиземо до врха. Планинари који се добро орјентишу, узивали су у препознавању планинских висова: Гоч, Студена планина, Чемерно, Радочело, Троглав…. Голија и како кажу када је ведро оно баш, баш, види се скоро цела Србија.  Направили дивне фотографије, заједничку и после тридесеетак минута кренули назад.

Опет снег, влажан терен, коњи, дивни предели и у сумрак стигли у дом на  пасуљ. Не знам зашто али од војничког и планинарског пасуља ништа боље, увек одличан.

Само једна непријатност са акције. Не знамо шта је било са женом коју је ударио коњ. Чује се: Где, када, нисам чуо, видео….. хахахах водич од стила

Друштво и дружење за 10.

Циљ мог и Зорициног  поласка на ову акцији са КП „Авантуриста“ из Београда, првенствено,  био је снег и сусрет са полудивљим коњима.  На авантуру смо  кренули у 700 из Лазаревца, назад стигли у 2130, 17. фебруара 2020.

У којој мери смо остварили свој циљ, закључите сами.

Зорица Јовановић и Бранко Момчиловић

Share