извештаји

Стазама Колубарске битке

25.11.2017. – субота
Прелепо новембарско јутро обећавало је лепо време тог дана, идеално за шетњу у природи. Нас 20 из
Лазаревца (од тога 11 чланова ПД "Виса", 2 наставнице и 7 ученика из Вокине школе) аутобусима смо отишли у
Лајковац, где је ПСД "Ћира" организовао традиционалну акцију "Стазама Колубарске битке" у част јунацима
палим за нашу отаџбину.
Окупило се преко 400 планинара из многих планинарских друштава широм Србије. Било је и три друштва из
Републике Српске. Кренули смо познатом стазом из Лајковца, преко старог моста ка археолошком налазишту
Анине. Ту се налазе остаци куће из римског доба, које археолози још увек откопавају и истражују.
Након пола сата паузе, кренули смо даље кроз село Ћелије. Колона је била велика и у њој је било пуно деце.
На тим републичким акцијама дружење је посебно изражено, обзиром да се срећу пријатељи из различитих
клубова, па користе време на стази за разговор, шалу и смех. Стигли смо до брда Човке, једне од најбитнијих
историјских локација на којој се одиграла Колубарска битка. Ту, у шуми на пропланку, Ћирини планинари
подигли су споменик палим борцима. Одмарали смо, уживајући у јесењим бојама лишћа и сунцу које се
пробијало кроз дрвеће. Ђаци Вокине школе, који су били са нама, распитивали су се о називима биљака,
планинарењу и одушевљени стазом, природом и дружењем тог дана, питали која је следећа акција како би
нам се придружили. Било ми је драго због тога и што им се свидео боравак у природи.
Даље смо се упутили ка манастиру у селу Ћелије, где нас је чекао топао чај, кувана ракија и вино. У том
манастиру некада су биле мошти погинулих учесника Колубарске битке, које су касније премештене у цркву
св. Димитрија у Лазаревцу. Овде нас је поздравио председник домаћег друштва ПСД "Ћира" Лајковац, затим
нам је писац и мештанин Радован Марковић – Бели причао о историјском догађају на том подручју. На крају,
глумица Биљана Ђуровић рецитовала је песме, тако продорно да смо сви хипнотисано слушали. Она сваке
године остави најјачи утисак на посетиоце и планинаре. Када смо тек стигли до овог манастира, у маси људи,
чула сам коментаре: „Једва чекам да изађе Биљана.“ или „Дошао сам само да бих слушао Биљану.“
Онда нас је чекало стотинак метара висинског успона и кроз шуму смо стигли на Враче Брдо на којем је
подигнут споменик Димитрију Туцовићу. Ту се наша група одвојила и упутила ка Лазаревцу, док су остали
учесници у акцији наставили ка Лајковцу где их је чекала додела захвалница и прослава.
Ишли смо шумским путем кроз Петку и брали печурке (сунчанице). Деци је то било интересантно, па су и они
пунили своје кесе, при чему је сваку њихову убрану печурку прегледао Бора, наш добар познавалац истих.
Деца се нису ни у једном тренутку пожалила да им је досадно и да су уморни, мада се на лицима појединаца
могла видети мала доза умора, јер су ипак препешачили 18 километара тог дана. Били су пуни лепих утисака,
а ми поносни на њих. У Лазаревац смо стигли око 16 часова.

Share