извештаји

Срећна Нова 2020-а

Не знам колико је уобичајено да се пишу планинарски извештаји са дочека Нове године, али ако узмемо у обзир да се одиграо на планини, да је трајао више дана, уз шетње и успоне на Дреновачки Кик, упустићу се у извештавање.

Идемо редом.

Прво су на Кик стигли Славка и Бора, пртећи снег по снежној олуји, пуних леђа и руку. Сутрадан, на дан дочека, стигли су МиниМи и Влада, а затим су се придружили Драгана и Драган из „Ћире“, који су у сваком погледу улепшали наше дружење. Мало после појавили смо се Верица, Слађа, Неша, Мирослав и ја. То је друштво које је чекало Нову годину у кућерку на Дреновачком Кику. Уз припадајуће Мими и Шилу.

ДЕЧКО КОЈИ ОБЕЋАВА

Негде у позне сате слушали смо музику из 50-их, 60-их и 70-их  година са ех yu простора. Вртели су се Иво Робић, Дубровачки Трубадури, Ђорђе Марјановић, Индекси, Јадранка Стојаковић, Габи Новак, Бисера Велетанлић...

Док сам пуштао музику Дубровачких Трубадура случајно сам испод једне песме приметио коментар једног дечака од 15 година. Рекао је отприлике ово: Кажу да моја генерација нема музику као што је ова, да смо у том смислу запуштени и без музичког укуса. То није тачно, имамо ОВУ!

Сам дочек протекао је у веселој и опушетеној атмосфери. Деда Мраза је врло успешно одиграла Славка, МиниМи и Влада обрадовали су нас поклонима с поруком за сваког понаособ, Драгана и Драган добили су од Слађе исто што и ја за Светог Николу, а музику смо бирали сами, тј. док Мирослав није преузео команду. Хране и пића било је у изобиљу, а почев од тада па наредних неколико дана кувао се гулаш о коме би се комотно могао написати трактат. Значи, обезбеђено, весело, у чаробном амбијенту тек нападалог снега!

Ујутру су нас напустили Верица, Драгана и Драган. После њиховог одласка осетила се празнина. Утеху смо тражили у, гле чуда, музици и, да уопштено кажем, вину. МиниМи и Влада су шетали. Стигла је Драја. Вече смо посветили друштвеним играма о чему најрадије не бих овај пут. То је била среда!

Четвртак је протекао за неке радно, Славка и Бора су кували, ја сам цепао дрва, Мирослав је брао шипурке, а МиниМи и Влада су шетали (покушала је и Драја), МиниМи се и котрљала, док се Слађа посветила Мими и Шили.  Увече смо слушали музику и играли друштвене игре преко мобилног телефона. Звезде вечери били су Славка и Бора.

У петак нас је обишао Саша. Дошао је да честита Нову годину Ковиљки и Радулу и наравно нама, да провери какво је стање са водом и мало проћаска са друштвом. Саши је недавно умрла мајка па из пијетета према покојници, поштујући његова осећања, нисмо пуштали музику док је он био ту. Био је то једини предах од музике тих дана.

МиниМи, Влада и Мирослав отишли су до Дреновачког Кика, а тиме и пропртили стазу којом ће проћи наши другари који ће због новогодишњег разгибавања стићи ујутру. Вече смо провели уз музику, без друштвених игара, планирајући дочек поменуте групе.

Као за инат, у суботу смо сви устали касно. Оманули су и најокорелији ранораниоци, од намћор кафе ништа, а још ми је Драја понудила пекмез од шипка намазан на хлеб као замену. Шта сам јој одговорио нека остане међу нама!

ОДЛУЧНА

Остаће упамћена скаска када је Славка, на мој наговор, онако успут довикнула Драји да отвори шахту и заврне воду. Ова је то без поговора кренула да уради, али чим је дохватила ручку зачула је смех и видела да је сликам.

То је била шала, али је Драја показала карактер!

Група од 14 планинара предвођена Декијем стигла је по договору, а ни ми се нисмо обрукали, али о томе прочитајте у Декијевом извештају Новогодишње разгибавање.

Када смо испратили другаре почело је паковање и сређивање дома, затим опраштање. Прво смо кренули Слађа, Драја, Мирослав и ја, остављајући МиниМи, Славку, Бору и Владу, а они ће оставити Поштара који ће остати да на миру ужива у благодети одмора од новогодишњих празника!

 

П.С. Искористићу прилику да пренесем објаву извесне Сузане Млинарић са Фејсбука: „2020 сам већ упропастила, може ли 2021?“

Share