извештаји

Словенија-Алпи

  1. део

Словенија Алпи – Мала Мојстровка(2332мнв) и Слеменова Шпица(1911мнв)

Алпи, највиши планински масив у Европи протеже се од Аустрије и Словеније на истоку ,кроз Италију, Швајцарску, Лихтештајн и Немачку до Француске на западу. Јулијски су добили име по римском владару Гај Јулије Цезару.

21.јун

У организацији планинарског друштва „Јосиф Панчић“ из Београда ,  у петак  увече 34 планинара, (25 из „Полицајца“, 4 из „Нафташа“, 2 из“ Победе“, 2 из „Виса“ и 1 из“ Балкана“)  кренуло је на пут са крајњим одредиштем Ерјавчева коча изнад Крањске Горе .Без проблема у путу „прихајали „ смо у Љубљану у суботу ујутру. Обилазак Прешерновог трга, Тромостовља, моста са змајчекима..протекао је брзо уз кишне капи . Следи докупљивање опреме у БТЦ тржном центру. Настављамо до Крањске Горе и језера Јасна које нас је очарало својом љупкошћу.На успону ка превоју Вршић испречила нам се Руска црквица посвећена руским заробљеницима страдалим у  снежној лавини током присилног рада на изградњи потоње назване „Руске цесте“. До превоја Вршић и Ерјавчеве коче, планинарског  дома постављеног на ванредно лепом видиковцу одакле пуца поглед на величанствени Присојник са Ајдовском деклицом, Малу Мојстровку, доспевамо у 19h. Смештамо се у комфоран дом са изузетно љубазним особљем.

23.јун

По плану је успон на Малу Мојстровку. Трочлана екипа: Весна, водич Андрија Богићевић и моја маленкост одлучила се да до врха Мале дође фератом Ханзова пот. Јачим успоном од дома 1516мнв до превоја Вратца 1807мнв , стижемо брзо нестрпљиви да осетимо ферату. Али овај пут на уласку у исту, снег је затрпао сајле и клинове тако да улазимо пузећи преко вертикалне глатке стене без ослонаца за руке и ноге, чини ми се да сам се ноктима задржала, и уз помоћ Андријине руке који ме је извукао преко стене доспевам до прве сајле, мислећи ако се по јутру дан познаје..надрљали смо.

Али Ханзова пот- ферата категорије „Б“ са два осека „Ц“ тежине је испунила сва моја адреналинска очекивања-пењање одмах започиње оштрим успоном  по стени која је осигурана клиновима а онда сајлама, кланфама, мердевинама, следе камини, отворене водоравне неосигуране полице, пречење,стално се смењују провалије, пењање глатком стеном, клинови па сајле, улазак у процепе, тако у низу непрекидно  до пред врх. При пењању равномерно заступљене и ноге и руке али и глава, тако да  концентрисано и крајње опрезно уз сигурно Андријино вођство безбедно пролазимо. Усхићење због успешно савладане ферате и померене личне границе, честитке  и чврст загрљај екипе на врху. Јужном страном преко сипара управо је пристигла наша група виа нормале. Одмор на врху је протекао уз маглу која је малчице отворила ниску прелепих погледа на Шкрилатицу, Присојник, Мангарт,Велику Мојстровку. Заједнички повратак јужном страном преко сипара уз понеку паузицу протекао је без проблема . Дужина стазе 6,5км, успон  910м, 7 сати хода.  Уз лашко лакше се сумирају утисци, на тераси дома где нам се Присојник лукаво смеши знајући да ћемо овај пут одустати од пењања на његов врх.

24.јун

Мој округли диван дан прошао је у походу на преслатки зелени врх Слеменова шпица, смештен између сурових горостаса Јаловеца, Шпика Високе Понце,Мале Мојстровке. Бројна екипа, стаза готово идеална,време сунчано у веселој атмосфери доспева на врх за 3 сата хода. Дугачка пауза на врху протекла је у фоткању, дружењу,дремању, смеху а у повратку једино није било дремања . Од превоја  Вршић кружном стазом преко Тичаријевог и Поштаревог дома долазимо до наше коче ( са освртом да је некада овај део Алпа стварно био наш ), где пакујемо ствари за сутрашње путовање у Италију ка фантастичним  Доломитима. Све похвале за дивне водиче и организаторе Снежу и Тадију  Димитријевић.

Share