извештаји

Шалитрена пећина

Са брдовитога Балкана извештај

Некако се задесисмо на крају у кафани, вероватно случајно и лепо сложисмо утиске.
Око 12 километара смо прешли, углавном земљаним путем, уз прелепо набацане стене поред пута,
а било је и предела од изузетних лепота (20м пречице кроз шуму).
Да човек не поверује да у месту по имену Брежђе, скоро у самом подножју Дивчибара има викендица тако лепих.
До кола смо дошли низ Рибницу, из центра села, где настаје истоимена од Пакленице и Манастирке,
те смо у знак састанка двеју река и настанку нове свратили у чувену кафану "Сунара", у строгом центру. Гостољубиви мештани се испричаше са нама, поклонише по неку јабуку и позваше од срца на догађаје као што су „Ћемане“ (4 август) и „Свети Спиридон чудотворац“ (25 децембар), иначе сеоска слава.
Пре тога обиђосмо по неко брдашце (попрчак) и пећину Шалитрену, која је пуна јама ископаних вредним рукама марљивих археолога а оставише и један кочић од шатора коме се ја увек обрадујем, јер камперима су они увек мањак.
И по неког слепог миша видесмо ту, иако им је време зимског сна (климатске промене су мит, они се увек буде 02.02.2020.)
Сем Шиле, при преласку реке, да би видели пећину, нико се није окупао на тугу фотографа који су жељно исчекивали тај моменат упереним уређајима у групу, нема везе  други пут.
И на крају, пођосмо од тачке до које смо дошли, путем једног "озбиљног успона" на стази, наглашавам.  Наравно, попили смо и по кафу у Мионици, док се Шила правила паметна и чекала у колима да напокон кренемо у ту шетњу.

Све у свему: учесника 14
Верица, Анђела, Зорица, Весна, Сашка, Пепа, Ната, Мира, Ненад, Бранко, Драган, Мирко, Влада и ја
Иначе, група је била изузетно досадна јер није имала никакве специјалне жеље, захтеве, а ни примедбе.
П.С.
Незаборавних догодовштина као на свакој шетњи П.Д. Вис-а је било, али то остаје међу учесницима

Share