извештаји

Рудник

28.01.2018.год. – недеља

Од Лазаревца до Рудника била је магла и видљивост прилично лоша. Били смо пријатно изненађени, када смо се аутом попели изнад 500 мнв, јер смо изашли из магле, сунце је сијало и са Рудника су се могли видети околни врхови и планине. Да уживање буде још веће, било је и снега, који нам ове зиме недостаје у нашем Лазаревцу.

Око 10:20 смо кренули из насеља Рудник (595мнв) калдрмским путем ка видиковцу Звезда. Успут смо прошли поред 3 извора воде. На једном је вода била наобично топла. Видели смо процветале шумске јагоде, а брали смо и младу мајчину душицу. Раја је негде набрао пелина. Топла зима и сунце збунили су биљке, које су почеле да цветају и расту као да је пролеће.

На Звезди смо обилно доручковали (неки по други пут тог јутра) као да нас је било 20 на акцији, а не 5. Одатле смо гледали шиљату Острвицу.

Даље смо се упутили шумским путем, поред ловачке куће, ка врху Марјанац (1028мнв). Нисмо се попели на сам врх, већ смо лепим „попрчком“ обишли око њега, где смо пртили мањи снег. То је био део стазе са највећим успоном, што се може закључити из Рајиног назива - попрчак.

Стигли смо испод самог Цвијићевог врха (ранији назив: Велики Штурац), што је и највиши врх Рудника. Обзиром да са њега, због дрвећа, није могуће видети околину, а и угушен је гомилом постављених антена и репетитора, одлучили смо да се не пењемо горе, већ смо се упутили низбрдо ка тзв. шумској кући.

Уживали смо у чистом ваздуху, пејзажима, сунцу, снегу, пределима, дружењу. Око 15 часова стигли смо у насеље Рудник и полако кренули ка Лазаревцу, уз неизбежно свраћање у кафану.

Стазу дужине 13 км (висинска разлика 772м) прешли: Ранко Радашиновић, Мирко Ђурић, Борисав Ранковић, Владимир Радовановић и Ана Здравковић.

Share