извештаји

Рајац

Сувоборски Рајац – врх Вијуљак

12.08.2017. – субота

Желећи да побегнемо од градске жеге, која нас је претходних дана константно исцрпљивала, на брзину смо се договорили да данас шетамо по Рајцу са жељом да посетимо врх Вијуљак.  Шесторо вољних кренуло је у 7 часова ујутру из Лазаревца.

 У планинарском дому „Чика Душко Јовановић“, уз јутарњу кафу, разморили смо карту и дефинисали стазу за тај дан, коју ћемо прећи до најављене поподневне кише. Око 9 часова кренули смо у шетњу стазом која води до врха Рајца, али много пре врха, скренули смо лево јер нас је тамо чекао Вијуљак. Шетали смо преко ливада и поред великих поља процветалог кромпира. Прошли смо и поред ловачке куће, која стоји усамљена на једном брдашцету и изгледа веома симпатично.

Вијуљак се назирао у даљини, кроз четинаре, који су ширили веома јак мирис. Блажа нам је, током шетње, одржао и мали час топографије, тако да смо често застајали и  упоређивали карту са тереном. Имали смо карту са уцртаним планинарским стазама, а стазе су веома добро и прецизно маркиране, тако да ни у једном тренутку није било недоумице.

Стигли смо до видиковца, који, у друштву, зовемо Амфитеатар и са којег се пружа прелеп поглед на врх Сувобора, Данилов врх и Маљен. Ови врхови, заједно са Рајцем спадају у сувоборски масив. На Амфитеатру смо се мало задржали и уживали у дивном пејзажу, а онда смо се, за још 100 метара навише, попели на Вијуљак. На том врху смо, наравно, направили заједничку „врхунску“ фотографију. Са једне стране се могла видети Острвица, док је са друге Вијуљак затворен високим четинарима, тако да нам је тај поглед био ускраћен.

Наставили смо даље и на брду изнад засеока Петлача, направили смо дужу паузу. Преко кровова кућа, поглед се пружао ка Даниловом врху. Већи део стазе био је у хладу и кроз шуме, температура око 25 стпени, тако да је ова шетња, уз увек присутну шалу и смех, била право уживање. Продужили смо још мало ка Петлачи, а онда оштро скренули лево и дуж речице Мала Дичина, дошли до Црвеног врела. Сладили смо се дивљим купинама током целог пута.

Од врела смо, кроз шуму, стигли до „војске“ на Рајцу, а онда десно сеоским путем  кренули ка извору Чанак, који се налази испод врха Дебело брдо. Тај део стазе био је необично леп, о чему смо константно причали и водио нас је кроз листопадне шуме. Дочекао нас је добро уређен извор. Био је и леп хлад, па смо ту опет направили краћу паузу. Даље смо се упутили добро покошеном стазом и око 13:30 часова, након 14 километара, стигли до планинарског дома, одакле смо ујутру и кренули. Након одмора, пред саму кишу, упутили смо се ка Лазаревцу.

Рајац нуди много прелепих врхова, извора и стаза за шетњу и потребно је неколико дана да га добро истражимо и уживамо у његовим чарима.

Учесници: Благоје Алексић, Радован Чакардић, Слађана Давидовић, Раде Митровић, Владан Догањић и Ана Здравковић.

Share