извештаји

Рајац

Тог 11-тог августа 10 планинара П.Д Вис упутило се ка Рајцу одакле смо планирали да прошетамо до Равне горе.
Од просторија друштва смо кренули у седам часова и после краће вожње и савлађивања серпетнина стижемо на једну од нама драгих и ближих планина Рајац, која је из године у годину све посећенија.
Користимо „Колубарино" одмаралиште за одмор и јутарњу кафу. Под буквама уживамо у хладу, шуму ветра и раздраганом цвркуту птица. Ту тишину ремети и дечији жагор који одрађују свој јутарњи тренинг.
У пратњи два пса крећемо лагано ка нашем циљу висоравни која се налази на западним и југозападним обронцима, планине Сувобор, „Равној гори"
Пут по асфалту је увек најгори део и једва смо чекали да савладамо тај део пута и пређемо на макадамски пут. Време нам је ишло на руку, ветар је дувао таман толико да нас расхлаћује док ходамо,а облаци су се свим силама трудили да сакрију сунце и учине овај наш боравак у природи што пријатнијим.
Прву дужу паузу смо направили код извора „Добра вода"и установили да је та вода заиста добра поготово другарима који су понели мало воде. Недалеко од извора се налази и дом планинарског друштва „Победа" .
Пут нас води кроз четинарску шуму која је на овој падини у доста бољем стању него на Дивчибарама где је нагло почела да се суши. Излазимо на  асфалт, па убрзо стижемо до места где  постоји и споменик на коме пише: „У Тополи Карађорђе, у Такову Милош, на Равној гори чича Дража. На овом месту је 13 маја 1941 чича Дража развио заставу трећег српског устанка, први барјак слободе у тада поробљеној Европи".
Користимо тај мали предах и за фотографисање па настављамо даље.Стижемо до спомен комплекса на Равној гори. Ту је и црква посвећена Светом великомученику Георгију, који је заштитник свих ратника а уједно је посвећена свим Србима коби су погинули у рату 1941-1945. Кратко се задржавамо у њој па одлазимо у музеј. Ту постоји библиотека са преко 1000 књига које говоре о герилској борби Драгољуба Михајловића а има и доста података о овом покрету. После обиласка овог спомен комплекса,одмарамо у оближњој кафани где одлучујемо да се вратимо истим путем.
Код „Добре воде"срећемо нашег другара Точка на „точку"који је био у друштву Горана и Рада. Они су ишли и до„Дражине пећине"коју смо ми оставили за неки други пут. После поздрава и фотографисања са њима настављамо даље. Овај део пута смо брже савладали журећи на порцију палачинки на Рајцу.
Код „Колубариног"одмаралишта сумирамо утиске који су свима позитивни после пређених 27 км.
Време нас је послужило уз констатацију да је то због Верице, председнице нашег друштва,  која је после дужег времена била са нама у  овој шетњи.
Уз шалу и смех завршавамо и ово наше дружење па жељно ишчекујемо следећу прилику за окупљање.

Share