извештаји

Први мај

Није лепо да сплеткарим против друштва чији сам члан (в. Анђео атентата – С. Басара), али смо до пре неку годину, да извините на изразу, Први (први) мај обележавали радно и свечано. Сећам се уранака на Враче Брду и Стубичком Вису, шетњи, котлића и свега што уз то иде. Сећам се и скупштине на којој је Ј. А. анализирајући план акција за наредну годину захтевао да се разјасни да ли се од уранака у режији ПД „Вис“ одустаје само за ту годину или трајно, а сећам се и да одговор није добио. Ако се коментар да је због нерадних дана и раног устајања све теже окупити људе не рачуна као одговор.

Но, то сад није важно. Рачуна се што смо тог дана нас осморо прошетали до Дудовице па се преко Чибутковице и Шушњара вратили, не пропуштајући посету једној кафани и једној Драгани. У кафани је било као што ред и обичаји налажу, а код Драгане као код пријатеља кога неко време нисте видели. Без обзира што су је неки видели први пут.

Пређени километри (око 20) и боравак у природи и друштву нису изазвали губитке у људству и материјалним средствима нити су имали значајније последице по околиш.

Верујем да би исто било и неког другог датума, али није лоше ни што је био баш Први (први) мај. Толико о томе.

Share