извештаји

Пролећу у походе

 

Све се сложило како треба. И време и расположење и деца, па чак и ми. Било нас је од оних најмањих, из вртића до неких у веома зрелим годинама.  И лепо смо се дружили. У почетку смо ишли сви заједно до Ловачке куће у Шушњару. Ту смо направили паузу за ужину и поздравили се са најмлађом групом која је остала да још ужива на том месту а ми наставили до Киселе воде у Чибутковици. Одатле смо, после одмора, прелепом шумском стазом дошли до Обренових ливада где смо се раздвојили на две групе. Прва се вратила до Ловачке куће  а друга продужила према Човки. 

Ових дана су ме многи питали где се уствари налази та Човка, тако да примедба једне од учесница, да смо требали мало испричати о значају тог узвишења у Колубарској бици и огромним жртвама које су поднешене да би се она и други околни висови сачували и освојили, има смисла. Поготово што смо имали и професора историје са собом. Наш пропуст, који ћемо исправити на некој од наредних акција. Вратили смо се у град нешто после четири поподне. Е да, умало да заборавим, за оне који воле статистику, било нас је преко стодвадесет. Довиђења до следеће шетње. А како је било погледајте на сликама.

 

Share