извештаји

Од Ловћена до Дурмитора

Страх животу каља образ често“

„Ко на брдо ак и мало стоји, више види но онај под брдом“- Његош.

Да ли ова флоскула важи за све планинаре нисам сигурна, али свакако су привилеговани за лепоте у оку посматрача које се не могу побројати, којима свакако обилује и Црна Гора.Елем Језерски врх на Ловћену са маузолејом посвећеном истакнутом песнику и мислиоцу владици Раду, походили смо у петак 21.априла. После уводних речи кустоса , користимо време да уживамо у нестварним видицима на Боку- невесту јадрана, Скадарско језеро, Орјен, Проклетије..кажу да са овог места може да се види 70% територије Црне Горе а у ведрим зимским ноћима и светла Италије. Стазу дугу 14,6км са савладаних 1657мнв спуштања од маузолеја до старог града Котора прешли смо за 6 часова са неколико успутних пауза и дужим задржавањем на видиковцу изнад Котора, одакле се отвара поглед на најјужнији фјорд у Европи и један од 20 најлепших у свету. Најтежи део стазе чине 1300 степеника тврђаве Сан Ђовани којима смо доспели у срце средњовековног града Котора у којем се налази читав један мали свет од старих кућа, занатских радњи, цркава,музеја,ресторана..

Други дан ,после промене плана започет је туристичким обиласком Ријеке Црнојевића.Уским кривудавим путељком 20так км од Вирпазара, после оштрих кривина и успона, спуштамо се до ове делте Скадарског језера на истоименој реци. Наиме владар Зете Иван Црнојевић да би избегао турску војску на Ободу подиже утврђење и  манастир чија је црква посвећена св.Николи и преноси своју престоницу са тврђаве Жабљак.Од „мостине“ куће тик уз Данилов мост крећемо у кружни обилазак језера чамцем. Одмарамо очи свим нијансама зелене боје дивећи се корморанима, старим каменим кућама и мостовима..

Настављамо ка Цетињу, Подгорици,Тузи и фасцинантним водопадима реке Цијевне. Бисер природе, река која извире испод Проклетија у Албанији и већим делом свог тока дугог 56км, протиче кроз Црну Гору и у Зети се улива у Морачу.Њена модро тиркизна боја у контрасу са тамним и сивим стенама и прелепим водопадом и кањоном урезала се дубоко у галерији успомена због нестварне лепоте. Задња тачка на рути за тај дан је камени мост књаза Данила ушушканог у кањону Мртвице, до кога доспевамо краћом вожњом кроз кањон Мораче, па обележеном планинарском стазом дугом 2,6км. Затим преко Биоча , старим путем за Шавник доспевамо до чаробног Дурмитора и дан завршавамо дружењем у кампу код „Боће“ .

Дурмитор са својих 48 врхова преко 2000мнв, бројним ледничким језерима, кањонима таре,Драге,Сушице,Невидеа..осваја срца планинара на први поглед.Овај пут смо се одлучили да испењемо Савин кук 2313мнв, чији је гребен као и читава планина овог недељног јутра обилато био покривен снегом. Нас 13торо је кренуло на успон од почетка ски лифта, пратећи нечије стопе планинарском стазом, а делом смо и ми „пртили“. После 3 часа хода, савладаних 400мнв успона, правимо паузу у станици на жичари. Снег све јаче пада , спушта се магла и због временског теснаца и магле одлучујемо дасе вратимо назад и без већих проблема завршавамо успон за тај дан. Паковање,са успутним задржавањем на мосту на Ђурђевића Тари где Зоки и Кузма испробавају Zip Line, преко превој Јабука враћамо се кући, богатији за понеки бисер у сјајној нисци природних лепота.

У акцији је учествовало 22 планинара из ПД Вис- Лазаревац , 2 планинара из ПСД Ћира –Лајковац и двојица из ПСД Цер-Шабац.

 

Share