ДВАДЕСЕТ ГОДИНА

Првих двадесет година

Гордана Арсенијевић

Сећате се како сте, кад вас изнервирају колеге и чланови породице, много пута пожелели да одете у природу, да шетате сатима и ћутите, док се око вас чује само песма птица? Али, кад је дошао слободни викенд, остали сте код куће, да дремате, спремите клопу и средите хаос. Наравно, оставили бисте и кућни хаос и ручак, када би постојао неко кога не бисте могли да одбијете. Размишљајући отприлике овако, једног новембра смо одлучили да постанемо неко кога није могуће одбити.

Пре тачно двадесет година група пријатеља окупила се у ресторану „Ловац“. Намера је била да покрену нешто чега у Лазаревцу није било - планинарско друштво. Састали су се у жељи да своју љубав према пешачењу и боравку у природи остваре на организован начин и да, ако је икако могуће, том љубављу заразе друге. Тај 3. децембар је датум оснивања планинарског друштва „Вис“ из Лазаревца.

Велику подршку су нам пружили чланови лајковачког планинарског друштва, нарочито Милета Ранковић. Његово огромно искуство нам је често било од пресудне помоћи у првим годинама друштва.

Почели смо скромно, локалним акцијама. Ово „локални“ не треба схватити као мање вредан, напротив. На локалним акцијама смо се упознали једни са другима, видели блиске а непознате пределе, стекли самопоуздање и пробудили радозналост. После је све ишло само од себе. Врло брзо смо упознали планинаре из читавог региона, почели да одлазимо на вишедневне акције, али и да их организујемо, постали гости других планинарских друштава, али и домаћини.

Навикли смо се на чекање на станицама, често по киши, стајање у возовима, ношење ранаца са храном, подметачима и врећама за спавање, на разапињање шатора, хркање колега планинара, удаљен вучји зов, гулаш од печурака, на све оно од чега смо помало стрепели. Стекли смо кондицију, схватили да можемо много више него што мислимо.

Недостатак комфора природа нам је изобилно надокнађивала лепотом. Пред блиставим чудом природе, свако од нас је схватио да је то што зовемо комфором другоразредна замена за оно право -  уживање у тренутку.

Сада многи од нас имају омиљене дестинације. Са природом је, изгледа, као са људима. Стално се враћате онима који у вама буде најбоље. Ми се најрадије враћамо Дурмитору, Тари, Фрушкој гори, Рајцу, Дивчибарама, Острвици.

Природу нисмо упознавали само пешице. Нашу љубав према природи и покрету спојили смо у бициклистичкој акцији за децу „Окрени педалу“. Многи млади љубитељи бициклизма возили су прве туре управо са нама. Слично је са сплаварењима. Сви имамо омиљено сплаварење и омиљену реку.

У почетку нам је питање: - Имате ли планинарски дом? звучало чудно. Био је то наш недостижни сан. Са временом, стигли смо, ако не баш до дома, оно бар до планинске куће у једном дивном селу, недалеко од Косјерића. Ту кућицу са љубављу одржавамо. То село сматрамо својим, а његове мештане пријатељима.

Наше друштво има право да се сматра успешним, по броју реализованих акција, активних чланова, пређених километара, освојених врхова, али се једним посебно дичи. Своју љубав према природи, као и осећај одговорности према њој, пренели смо на младе чланове, од којих многи нису били рођени пре двадесет година.

Најтужнији део нашег дружења је што смо изгубили неке чланове без чијег пожртвованог рада друштва не би ни било. Није могуће заборавити нашег оснивача Југу, чија виспрена запажања, заразни смех и неуморан рад су обележили прве године друштва. Није могуће заборавити Милену, чија ведрина и оптимизам су нам улепшали бројне акције. Није могуће заборавити нашег тихог Чаку, хроничара са фотоапаратом, који нам је свима био више од друга, био нам је брат.

Најлепше што нам се десило за ових двадесет година су пријатељства са другим заљубљеницима у природу. Они имају посебно место у историји нашег друштва. Поменућемо само нека планинарска друштва: „ПСД Ћира“ Лајковац, „ПД Букуља“ Аранђеловац, „ПСД Цер“ Шабац, „ПД Горњак“ Петровац на Млави, „Одред извиђача Ратко Софијанић“ Ивањица, удружење „Фрушкогорштак“ из Новог Сада. Овде убрајамо запослене и ученике из лазаревачких основних школа „Дуле Караклајић“ „Војислав Вока Савић“ „Кнез Лазар“ и „Слободан Пенезић Крцун“ из Јунковца.

Ако већ нисте члан планинарског друштва „Вис“, размислите о томе да постанете. За почетак, довољно је да волите природу и да знате да се наше друштво руководи девизом угледног члана, Ранка Радашиновића. Она гласи: „ Овуда  још нисам прошао, али мора бити да може.“


 

Поштовани чланови ПД Вис, пријатељи, драги гости!

Мирко Ђурић

Окупили смо се вечерас да кроз дружење, уз музику, свечано oбележимо и прославимо двадесету годишњицу постојања и рада Планинарског друштва Вис. Немогуће је двадесет година сажети у један говор, био он дугачак или кратак, и зато ћу гледати да вас у најкраћим цртама подсетим шта смо за то време радили, а истовремено ћу се потрудити да онима који нас мање познају представим наше друштво.

Верујем да је већини познато да је друштво основано  трећег децембра 1999-е године, у малом али одабраном кругу заљубљеника у природу. Временом су се придруживали нови људи, доносећи своју енергију и идеје. Друштво је за ових двадесет година имало више од 750 чланова. Неки су остајали краће, неки дуже, али никоме није ускраћена пажња и подршка, и тако ће увек бити. Они најпостојанији вечерас су овде или су одсутни из оправданих разлога.

Неки од оснивача и првих чланова вечерас нису са нама, а неки на жалост нису виши ни живи, али их се сећамо са љубављу и уважавањем. Међу живима нема наших Милене, Југе и Чаке, који су свако на свој начин од првих дана давали посебан шмек нашем друштву и зато их вечерас посебно помињем.

Кренуло се без великих амбиција, али одлучно и са пуно полета.

Прве акције и дружења одвијали су се у околини Лазаревца, на Враче Брду, Човки, Стубичком Вису и планинама у нашој близини, Сувобору, Руднику, Маљену... Затим су се низали планинарски походи који су постајали све озбиљнији и садржајнији како смо као појединци и друштво стицали искуства, сазревали и напредовали. Данас могу рећи да готово нема планине у Србији на којој се није вијорила наша застава, а походили смо и многе у региону, па и знатно шире. Немогуће је то овде и сада набројати. Ипак, с поносом истичем да су чланови нашег друштва, боравили на Елбрусу и Мон Блану, а осим у Европи, неки од нас планинарили су на још пет континента: Јужној и Северној Америци, Азији, Африци и Аустралији. Дакле, на свим осим на Антарктику. Као наш члан, Александар Рашин испео се на један од највиших врхова света, Манаслу на Хималајима, који је висок 8156 метара.

У животу нашег града најпознатији смо по манифестацији Шетамо за здравље, која се одржава два пута годишње, у пролеће и на јесен, и која за циљ има промовисање планинарења и подстицање и развијање здравих животних навика, нарочито код деце и младих, а они су и најбројнији учесници ових шетњи.

Осим планинарских дисципилина у активности смо од самог почетка уврстили и рафтинг и бициклизам, а отворени смо  за све што је повезано са кретањем на отвореном,  у природи.

Овде морам рећи да је у друштву веома развијена свест о рањивости и угрожености природног окружења и зато посебну пажњу посвећујемо одговорном понашању у природи. Нарочито се трудимо да ову свест и понашање ширимо и преносимо на друге.  Деца и млади и овде су наша најважнија циљна група.

Дакле, двадесет година је за нама! Двадесет година у којима смо били мање или више успешни, мање или више задовољни, у којима смо делили срећне и тужне тренутке, али највише радост што смо заједно, што опстајемо и што ћемо учинити све што можемо да генерације које долазе науче нешто са нама и од нас, и да са истом преданошћу  наставе живот Планинарског друштва „Вис“.

У то име још једном поздрављам све присутне и желим вам да ово вече проведете у што бољем расположењу! Хвала!


 

 

ЗДРАВИЦА 2019

Ранко Радашиновић

Добро дошли Гости мили
Вазда к нама долазили
Ко се ноћас с нама дружи
Да га здравље добро служи
Да нам долазите често
Нек Вам је срећно место
Добро нам дошли Господо водичи
С Вама се планинарска организација дичи
Будите увек елита
И кад пењете хиладе метара
И када се скита
Да увек чувате прибраност,одлучност и 100 ситница
Да Вам никад осмех не сиђе с лица
Да с цариницима немате муке
Да Вам реализација плана иде од руке
Здрави били , добро пили
Никада стазу не промашили

И Вама Господо планинари, ливадари, пећинари, алпинисти
Нек ни један излет не буде исти
Нек Вас Планина свим срцем прими
Ишли јој у походе лети или зими
Да Вас временске прилике служе
Да се са Вама мили и драги друже
Да Вас бог сачува од шашавог госта
Каљавог пута и трулог моста
Ходали вазда гордо и смело
Љубав према околини нек Вам је начело
Нек Вам изговорена реч буде нежна
Нек Вас не заустави ни ветар ни киша ни олуја снежна
У  сваком кораку уживали
Само позитивне мисли призивали
Бог Вам помого
Нико Вам ништа не могао
Хајде да наздравимо
20 година постојања да прославимо
ЖИВЕЛИ

На овој страници се налазе текстови који су писани поводом двадесет година од оснивања друштва.

Аутор првог је Гордана Арсенијевић и налази се на флајеру који је тим поводом издат.

Аутор другог је Мирко Ђурић. Њега је, на почетку прославе у ресторану, прочитала председница друштва Верица Васиљевић

Здравицу добродошлице је написао и одржао, у његовом стилу, Ранко Радашиновић.

Share