извештаји

Мироч

7. - 9. мај 2021.

1. дан

Тачно у подне 22 планинара из ПД Вис , 4 из ПСД Цер Шабац и 1 планинарка из ПСД Ћира Лајковац кренуло је пут Доњег Милановца. Мали предах је био у ресторану „Ветрењача“ код наплатне рампе „Мали Пожаревац“ а дужа пауза обухватила је посету Дунавске лепотице тврђаве Рам, јер залазак сунца на овом месту „Национална Географија“ прогласила је за један од најлепших у Европи. Били смо ускраћени за тај призор али погледи са зидина 5 кула на најмирнији Дунав на свом импозантном току (овде достиже ширину 5км) свакако завређују пажњу. 36 топовских отвора овог маленог здања (Калемегдан их има 22) говоре о њеној великој моћи.

Мени је пријемчивија легенда о настанку Рама, да је млађи Ромулов брат-Рем са својом супругом Летицијом тражио најроматичније место на свету да сагради дом, од легенде да је султан Бајазит II овде случајно заспао на својој молитвеној простирци ихраму и доживео прочишћење и смирење. Насупрот легендама историјске чињенице говоре да су овде стварно обитавали Келти, Римљани, Словени, Отомани, Аустроугари...

Следећа тачка на зацртаној мапи је Велико Градиште где је неко искористио паузу да се окрепи у ресторану“ Касина код Ајдука“ или да прошета градским парком и Дунавским кејом.

Кањон Бољетинске реке у смирај дана  задивио нас је бојама изазивајући страхопоштовање пред призором правилно спакованих седиментних стена таложених милионима година, које су уоквиравале овај кањон.

Ноћ се већ спустила када се смештамо у удобан, простран и функционалан хостел Трајан у Доњем Милановцу.

2. дан

Из хостела полазимо у 7h и 30мин, следи вожња кроз Поречки залив до места Голубиње где на изласку из истог после проласка кроз тунел доспевамо до пространог паркинга. Стаза-„ Мали Прилаз ,Велики Штрбац , Плоче“ креће од чесме на Дунавској магистрали, око пола км узводно од одвајања пута за Плоче. Улазак у стазу је необележен али га налазимо без проблема и са 95мнв после 90минута и 4км (претежно успона) хода кроз шуму, која буја у свом блиставом пролећном руху у свим нијансама зелене боје, долазимо до путељка који води на стене са величанственим погледом на Гвоздена врата. Уздужна перспектива Малог и Великог Казана, са десне стране терасаста стена Великог Штрбца, а са леве Румунске стране плато Ћиукару Маре остављају нас без даха. Ни јак ветар није успео да нас осујети у попуњавању албума успомена.

Настављамо по плану, смењују се зарасле ливаде и нестварни шумски путељци уткани у цветне ћилиме и након још 150минута и пређених 7км отвара се бочна перспектива клисуре на Великом Штрбцу (768мнв).Импозантни плато Ћиукаре Маре са сивим стеновитим одсецима, модро зеленим тепихом на врху ,шепурио се у свој својој лепоти.

После дуже паузе на врху, где смо се уверили да су главни адут Мироча величанствени видиковци, следи углавном спуст кроз маркиране шумске стазе до рачвања за Мали Штрбац и Плоче, непосредно пре ловачке куће. Неоспорно је да су главни адут ове планинске лепотице  спектакуларни видиковци,али ништа мање не завређују пажњу ни  дуговечне храстове и букове шуме у цветном пролећном издању. Сусрећемо бројне планинаре и рекреативце који су кренули од Плоча према Великом Штрбцу.

Елем после ловачке куће скрећемо са стазе према видиковцу „Плоче“ и након 10-так минута, отвара се најпознатија дунавска разгледница, најлепши поглед на Дунав на целом свом току од Шварцвалда до Црног мора. Паузу наравно користимо да утиснемо још понеку чаробну фотку у фолдер сећања. Враћамо се на стазу и група се дели. Нас 14-торо завршава кружну стазу после 3км лаганог спуста до магистрале и одатле минибусом до Текије. Остатак групе следи Давкетов трек до Малог Штрбца (626мнв) . Кажу а и фотке потврђују , нестварна километар дуга шетња по кречњачком гребену са низом сјајних погледа на Мали Казан, оставила им је најлепши утисак. Са видиковца се спуштају до магистрале наспрам Хајдучке воденице. Окупљамо се у сутон у хостелу Трајан и сумирамо утиске.

Прва група:  23км, 1200м укупан  успон, 9,5 часова са паузама.

Друга група: 16км,800метара успона, 8 часова са паузама.

3. дан

После јутарњег обиласка градског парка у Доњем  Милановцу, у 9h крећемо ка Мајданпеку и након 10-так минута наилазимо на „ Капетан Мишин брег“, етно домаћинство, галерију на отвореном са лепим видиковцем на Дунав. Добродошлицу уз кафу и медовачу нам је приредио домаћин, изузетно шармантни господин „ босоноги Жика“ који нас је освојио топлом и харизматичном причом о мајору, великом добротвору,велетрговцу Миши Анастасијевићу, убацивши понеку слику своје занимљиве биографије. На шестом километру од Милановца поново застајемо, видиковац „Ковилово“ нудио нам је другачију слику Дунава. Питоме ливаде и брежуљци посути ливадским цвећем окружују ову моћну реку чија ширина овде достиже 2км, а поглед обухвата потез од Гребена до Голубиња у дужини од 25км. Пут нас даље води до Мајданпека где нам се придружује Никола ,водич из ПК Старица и крећемо на кружну стазу у освајање исте. Колски углавном шумски пут благим успонима  нас после 2 сата хода доводи до репетитора на врху Старице (796мнв), где „пуца“ поглед на Стол, Дели Јован, Мали и Велики Крш, Велики Штрбац, Бељаницу ..Мајданпек на длану. Сваким резом багера на површинском копу тик испод нас мења се пејзаж и умањује лепота видокруга.Следе занимљив спуст до прераста над реком Рађином. Лепа шумска стаза нас води уз корито пратећи меандре до ушћа у Паскову реку, а одатле кроз Вучју долину бајковитом шумом до понора Паскове реке где она нестаје у стени и извире непосредно испред Рајкове пећине, последње тачке на нашој маршрути( 400 метара успона, 15 км, 5h са паузама).

Скоро 2км уређених стаза, ове диве од белог калцита, посетиоце воде кроз галерије украса „скоцканих „ од невероватних варијација сталактита и сталагмита, драпера,бигрених када..

Овај пут смо били ускраћени за сусрет са Марком Краљевић и вилом Равијојлом, али спектакуларни видиковци Мироча, шарени цветни шумски теписи, Ковилово и Рајкова пећина.. су реликти природних лепота који позивају на поновне сусрете.

Све похвале Мирославу Давидовићу на беспрекорној организацији и вођењу акције.

Share