извештаји

Медведник

Четверац планинарског друштва је одлучио да освоји “Мечку” и пошло им је за руком.
Право летње јутро, уз кафу идеално за поклањање пажње Медведнику и природи коју поседује у изобиљу, иако смо прегазили 10 километара и савладали око 500 мнв. разлике, из прва је више деловало као малинарење но само планинарење. Стрпљиво су нас уз саме стазе мамиле дивље јагоде у заједничком договору са малинама, одали смо се том слатком греху (предаху), али здраве главе смо наставили до нашег првог одредишта-Војинове стене. Уживање у погледу на зеленило које зрачи са свих страна те натера да се запиташ како си се усудио да тек сад  дођеш на ову планину упознаш.

Уследио је онај мало тежи део планинања, разбијање мало жешће висинске разлике кроз поља високог кантариона и другог разног шибља нас је извео на пут којим се ређе иде до самог видиковца ка западној Србији, предахнули смо мало и гребеном кроз шуму стигли на највишу тачку-Наталијин врх. Слушајући хитове нашег планинара који је имао лични џу бокс, почастили смо се јуначким одмором, међеда нисмо видели и мало смо се разочарали, јер да је он видео нас, верујем да би нам исто обрадовао, мало лошија маркација и не баш добра стаза спуста су нас довели до макадама који нас води тик уз реку Завојштицу.

Закључак-нису Проклетије са својим моћним горостасима, нити Авала са лаганим ливадарењем али свакако вреди посветити дан овом планинском диву који испружено спава на крају венца Ваљевских планина.

Share