извештаји

Мароко – капија Африке

Аутори текста и фотографија:
Даринка Станојевић и Јована Божић Николић

 

Мароко, назван „капијом Африке“ и „земљом контраста“, узбудљива је и колоритна земља са својим древним царским градовима, пустињом, снежним врховима Атлас планине, обалама Атланског океана. Атлас је планински ланац у северозападној Африци, који се простире дужином од 2300 км кроз Мароко, Алжир и Тунис. Највиши врх Атласа је Jabel Tubkal са 4167 м и налази се у Мароку. Масив је добио име по диву Атласу из грчке митологије који је на својим леђима држао небески свод.

У организацији ПСК „Балкан“ одржана је акција Мароко- Високи Атлас, у периоду од 12.-22. маја 2018. године. Тог 12.05. састали смо се у Београду код Храма Светог Саве око 11 часова - окупљање учесника (једног дела, јер нас на аеродрому у Нишу чека још 15-ак учесника из Македоније и Црне Горе), подела мајица које обележавају акцију, фотографисање....Полазак аутобусом за Ниш, а по доласку на аеродром спајање са остатком групе. Групу чини 53 учесника из више планинарских друштава. Полетање авиона за Бергамо у 17 часова и након лета од око сат и по стижемо у Италију. Да би стигли до аеродрома Малпенса, одакле имамо лет за Маракеш, морали смо променити два превозна средства, један део пута смо прешли аутобусом, а други возом. На аеродром стижемо око поноћи, а лет за Маракеш је тек у 6 часова ујутру. Вадимо из торби вреће за спавање и удобно се смештамо на поду аеродрома. Лет до Маракеша траје три и по сата. Тамо смо стигли око 9.30 по локалном времену.

Маракеш зову и „црвени град“, због грађевина од црвене опеке од које се, по закону који је донет, морају градити сви објекти. Хотел у ком смо две ноћи боравили у Маракешу је лоциран у близини главног трга и медине, тако да смо свим чулима могли да осетимо живот града. Сместили смо се у хотел, типичан марокански ријад, и кренули у истраживање града. Енергију града, мирисе, боје, звукове је тешко дочарати речима. Џема ел-Фна је дефинитивно најузбудљивији трг на свету! Налази се у самом срцу медине и заједно са медином или старим градом се налази на листи светске баштине UNESCO.  Значење имена овог трга је и данас непознато, а најзаступљеније мишљење је да значи „састанак“, а име носи из периода када су на овом тргу биле изложене главе неверника и криминалаца. Колико год се припремали за ово путовање неизбежно је осетити културни шок оног момента кад се нађете на тргу Џема ел-Фна. Перформанси кротитеља змија уз звуке зурли, дресери мајмуна, мириси хране која се припрема на лицу места, пробијање кроз гужву, избегавање моториста и бициклиста који возе без икаквог реда, углавном вешто избегавајући реку људи. На тезгама и на плочнику се продају сувенири, гардероба, зачини, козметички препарати од аргановог уља, берберске чачкалице- осушени пустињски цвет, чији горњи део скину да зачине салату, а танком стабљиком чисте зубе после оброка. Бројне су и тезге на точковима на којима су наслагане поморанџе, где се цеде воћни сокови по цени од 5 или 10 Dh. Ценкање је обавезно, као вид вековне традиције. Обишли смо палату El Badi, саграђену од италијанског мермера, ирског гранита и индијског оникса, Кутубија џамију из 12. века која доминира својим архитектонским стилом, као и ботаничку башту Мажорел. У овој башти, која је била власништво познатог француског сликара Жака Мажорела, смо нашли мир од фрустријајуће гужве сукова.

У уторак, 15.05. смо напустили Маракеш и кренули ка Имлилу, берберском селу у подножју Атласа, које се налази на 1740 мнв. Успут смо посетили фабрику аргановог уља где смо могли видети традиционалан начин производње овог уља. Наиме, арганов орах се разбија каменом, па се језгро плода меље. За један литар аргановог уља потребно је отприлике 20 сати рада и око 100 кг аргановог свежег плода. Користи се у козметичким препаратима, као и у исхрани. Настављамо пут ка Имлилу, док се пред нама појављује Атлас, горостас који изазива страхопоштовање. Чај од менте, као добродошлица нас је сачекао у смештају нашег домаћина Хасана. Послужена нам је и вечера, тажин, традиционалано мароканско јело, овог пута са пилетином и поврћем, воће и поново чај. Пре одласка на спавање смо препаковали ствари које ће носити муле до нашег следећег преноћишта.

Следећег јутра око 9 сати, после доручка и паковања ранаца, крећемо на успон. Петоро учесника одлучује да остане у Имлилу, тако да на успон полази нас 48-оро. Ведро је и топло, успон је равномеран и не превише захтеван. На стази смо наилазили на тезге са поморанџама, где на лицу места цеде сокове. Окрепљени настављамо лаганим темпом како би се организам што лакше прилагодио висини. Предео је го и каменит са врло мало вегетације и речицом која протиче испод нас. Мимоилазимо се са другим планинарима и децацима који воде муле. У тренутку су се навукли облаци и почела је да пада киша. Киша и магла су нас пратили све до планинарског дома Refuge de Mouflon, који се налази на висини од 3200м. У дом смо стигли око 15 часова. Напољу киша прелази у снег, а у дому је прилично хладно. Смештени смо у спаваонама са још четрнаест људи. Увече нам је сервирана вечера – шпагете. Пијемо воду у великим количинама, како би организам могао да функционише на овој висини. Неколико учесника одлучује да не иде на завршни успон.  У 22 часа се гаси светло у дому и покушавамо да заспимо (од узбуђења то баш и није лако) и да се одморимо пред сутрашњу акцију.

Устајање, доручак у 6 сати и полазак на стазу у 7 часова. Снег је падао скоро целу ноћ, свеже је и облачно. До врха је стаза дужине 4 километра и треба савладати висинску разлику од 967м. Крећемо се полако, предео је каменит, са доста сипара и покривен снегом. На моменте се развуку облаци, а има и ветра. Један Македонац одустаје од успона, недуго по напуштању дома. Осетио је мучнину због висине и не може да настави даље. Срећемо више група планинара из различитих делова света и различитих узраста. Неки су ангажовали локалне водиче који је крећу по планини невероватном лакоћом. Приближавамо се врху и узбуђење расте. Сада је већ прилично тешко ходати без чешћег застајкивања. Поздравља нас група Британаца која силази са врха и поручује „You will be smiling soon!“ И заиста је тако-излазимо (укупно 44 учесника) на Jabel Tubkal, кров северне Африке око 11.30 часова. Срећа, понос, лична победа! Планина нас је частила ведрим небом на врху како би смо могли да уживамо у погледу. Невероватан осећај је имати облаке под собом! Пола сата паузе за стварање успомена које се памте цео живот, фотографисање и окрепљење. Око поднева крећемо назад ка планинарском дому. Силазимо опрезно, јер је снег почео да се топи и на појединим местима је прилично клизаво. Кад смо стигли до дела где је снег дубљи и где није много стрмо предали смо се зимским радостима- грудвању и ваљању по снегу.  Стижемо у планинарски дом око 14.30 часова. Паковање и предавање ствари које носе муле, одмор од сат времена и наставак силаска до Имлила. Убрзо је опет почела да пада ситна киша која нас је пратила добрим делом пута. Силазак тече лако, они који су бржи (попут ДареJ) одвајају се и трче до подножја. Отприлике, до 20 часова смо сви били у Имлилу. Уморни и задовољни. После терапије топлом водом дружимо се уз вечеру-кус кус са пилетином и поврћем, опет феноменалне слатке диње и чај од менте.

Сутрадан, паковање и доручак у 7 часова. Око 8 крећемо пут Казабланке, где се задржавамо само сат и по. Обилазимо џамију Хасана II, другу по величини у свету. Ова муслиманска светиња изледа заиста фасцинантно, доминира својом величином и архитектонским стилом. Прелазећи преко великог платоа испред џамије осећамо мирис атлантског океана. Џамија је била затворена за јавност, обзиром да је био други дан Рамазана. Повратак у аутобус и вожња до кафеа Rik`s, где су снимане сцене из филма Casablanca. Након тога смо наставили пут ка Рабату, административној престоници Марока. У поподневним часовима стижемо у Рабат, смештамо се у хотел (веома укусно уређен хотел) и одлазимо у обилазак града. Обзиром на празник и пост, град оживљава тек увече.

Следећег дана, око поднева,  напуштамо Рабат и одлазимо у Фес. Фес је најстарији царски град у Мароку са око милион становника. Назива се и плавим градом због плаве капије Bab Bojeloud. Медина града Феса је највећа и најочуванија у арапско-муслиманском свету и представља највеће урбано подручје на свету без аутомобилског саобраћаја. Изузетно лепо уређен град, у коме се, између осталог, налази и најстарији универзитет на свету Al-Karaouiyine. Имали смо мало времена да обиђемо све што смо желели, мало нас је омела и киша која је падала цело поподне. Сутрадан смо успели да видимо краљевску палату, ботаничку башту, да обавимо шопинг у медини, ручамо и у 17 часова смо морали кренути пут аеродрома у Маракешу.

Поново ноћење на аеродрому, док се чека јутарњи лет за Бергамо. У Бергаму се, након смештања у хотел, упуштамо у истраживање града. Овај ушушкан, мали град на северу Италије нас је одушевио стилом, уређеношћу, феноменалним споменицима и скулптурама, бројним музејима, прелепом тврђавом са које се пружа панорамски поглед на град.

22.12. се завршава ова наша авантура, имамо лет до Ниша, превоз до Београда, а онда свако на своју страну.


За много више прелепих слика са Атласа, из Бергама, Казабланке, Феса, Маракеша и Рабата кликни на везу:

Мароко – срце Африке – галерија

Share