извештаји

Маглић-Tрновачки Дурмитор-рафтинг Таром 2021.

Планина Маглић је највиши врх Босне и Херцеговине, део је импозантног масива Биоч-Маглић-Волујак-Трновачки Дурмитор-Власуља који се простире између кањона реке Пиве и Дрине на истоку и кањона реке Сутјеске на западу.

  1. јун – четвртак

Са два аутомобила, 8 планинара ПД Вис по изузетно врелом дану, кренуло је пут Босне, тачније НП Сутјеска који у својим недрима крије магични Маглић, уцртан у наш план акција за предстојећи викенд.

Елем, полазак из Лазаревца у 1300, пауза у Вишеграду поред симбола овог града, моста Мехмед-паше Соколовићa, следе Устипрача, Горажде и око  1800 стижемо у Фочу и смештамо се у собе чији је комфор повећавао успављујући хук Дрине.

  1. јун- петак

Договор да се из Фоче крене у 530 је за неки минут прекршен, Срђан из ПК Зеленгора, наш водич, „купи нас минибусом“ и крећемо ка Тјентишту, одакле после 15-так км правимо кратку паузу. Занимљивом стазицом прескачући корење зимзелених горостаса, доспевамо до видиковца са кога се у даљини у прашуми Перућице види водопад Скакавац (76м). На Пријевору (1660мнв) смо у 700, заравни одакле Бањалучким смером крећемо у освајање овог лепотана динарског горја. Стаза је добро обележена, на појединим местима су постављене сајле. Успон је по атрактивном гребену у стилу „ако паднеш, падаш одакле си кренуо, па поново“. Има доста сипара и стрмог камења, пење се уз помоћ руку, мало више од 700м успона, технички и кондиционо захтевног. Ову 3км дугу деоницу уз понеку паузу, крајње опрезно и концентрисано уз сигурно Срђаново вођство, прелазимо за 3 сата.

Ниска саткана од планинских бисера Волујка, Трновачког Дурмитора, Биоча, Зеленгоре па чак и Сарајевске планине –Јахорина, Романија, Трескавица.. остаје дуго урезана у оку посматрача као најлепша разгледница. На врху (2386мнв) смо уз одмор, фоткање, ћаскање са планинарима из Бања Луке провели 60 минута. Пратећи гребен Маглића ка југу, стаза је са благим успонима и падовима. Падине обрасле планинским цвећем, погледи на Пивско језеро, Црногорски Маглић (2388мнв) употпуњују ову ниску све до превоја Царев до одакле пуца величанствени поглед на Трновачко језеро. Ни Шарена Ластва изузетно стрма падина обрасла ретком травом, а стрма кривудава стаза којој се крај невиди, по правилу води кроз сипар, није спречила константне погледе упућене ка смарагдном срцу нестварне лепоте. Најзад после 11км од врха Маглића, око 1600доспевамо до кампа на обали језера где нас Јоја сачекује са лименкама леденог Никшићког. Постављање шатора је сачекало неко време (Мића је замало остао гладан и поред Пепиних шпеција… ммм) јер су коњи са храном и шаторима под Радуловим вођством каснили.

26.јун -субота

План за суботу је Трновачки Дурмитор. Екипа од 4 планинара у  630 , преко катуна Рудинске колибе и ледничког цирка Урдине већ у 9 сати  излази на врх. Стаза није захтевна али слабо обележена и када има доста заосталог снега као овај пут, без трека је тешко пратити маркације.Поглед на срцолико језеро је спектакуларан.Повратак истом стазом,  и већ у 13h смо се окупили у кампу, где смо размењивали утиске, прекидани ројевима комараца, кажу да их никад није било у толиком броју. Наша Славка и Шапчани  (Ната, Славко и Мића) су пристигли са Маглића, истом стазом као ми претходног дана. Мица, Снежа, Бане и ја смо то јутро провели у шетњи до катуна Рудинске колибе (упознали харизматичну, патријахалну Раду која нас је својом причом освојила), а око поднева смо заронили у смарагдно Трновачко језеро које нас је добрано расхладило. Пре напуштања кампа у 1600, водила се љута расправа са Јојом да ли поломљену шипку шатора треба гурати или вући, све се завршило спонтаним смехом.

До Пријевора стаза дуга 5км, прво  води кроз букову шуму где смо се спуштали до платоа Сухе језерине, одакле следи успон ободом кањона Сухе до одредишта где нас је чекао спасоносни превоз за Фочу, што даље од најезде комараца.

27.јун –недеља

Рафтинг Таром резервисан је за недељу. Наиме река Тара, бисер Европе, дугачка је 147км са дубином и до 1300м (други кањон по дубини у свету после Колорада). Тара прима притоке највећим делом са Комова, Сињајевине, Дурмитора, Љубишње. Спаја се са Пивом код Шћепан Поља и наставља даље као Дрина. После преузимања опреме у 900, комби превозом одлазимо до Брштановице, где спуштамо чамац и креће наш спуст. Скипер Карло нас је сигурно водио кроз букове ове невероватно бистре реке (питке целим својим током). Све нијансе зелене,  од светле коју чине листопадне крошње, модре од зимзелених стабала ове прашуме кроз коју се провлачи ова тиркизна суза, лече око навикло на сивило екрана. Спуст (15км Таре и 4км Дрине) је протекао у одличном расположењу. У Бастасима смо били у 1400, следи ручак у кампу Highlander тачније Три воденице и повратак у Лазаревац истим путем.

Све похвале Бранку Момчиловићу (Снежи на подршци и помоћи) на одличној организацији и реализацији ове акције.

Share