извештаји

Код Фрушкогорштака

(20-22.10.2017.)

            Извесно закашњење с којим пишем овај извештај повећало је ризик да сам понешто и заборавио, али се надам да ће рупе у мом сећању попунити фотографије којим је илустрован.

            Подстакнут Борином (и не само Борином) жељом да прошетамо по Фрушкој Гори и Игоровом добром вољом да нам буде домаћин позвао сам Гогија због везе са Фрушкогорштацима. Он ме је пребацио на Синишу, који је испланирао наше кретање по Фрушкој Гори и уцртао га на две карте које се налазе у прилогу овог извештаја. Тако смо се корак по корак нашли на бившем острву, које је то и сада, сaмо што је уместо морем окружено равницом.

            Хронолошки гледано, а у интересу правилног извештавања, било је то овако:

Петак 20.10.2017.

            Око 16h нас тринаест размештамо се у четири аута и полазимо у Врдник. Тринаест особа у четири аутомобила на први поглед делује помало нерационално, али ће се Радоњина упорност касније показати као врло корисна далековидост. А добро је и што је Ана понела возачку.

Возила у којима су били Мирослав, Пера, Раја, Благоје, Игор, Неша-Кораћ, Бора, Сара и Богдан путовала су до Врдника  у скоро најбољем реду, док секција „Тополњак“ (Радоња, Ана, Неша и ја) није промашила ниједно насеље у овом делу Срема. Осим Путинаца!

            У Врднику изненађење, уместо у једну смештени смо у две куће. Игор је то извео ради нашег комфора, а викенд кућа у коју је поред секције „Тополњак“ сместио и трио Мирослав, Пера, Раја, очигледно је грађена у време када су се људи више окупљали и дружили, уживали у малим стварима и имали времена једни за друге. И наравно, улагали у то. Додатни бенефит поменутој седморки био је поглед на манастир Врдник и Врдничку кулу.

 

Субота 21.10.2017.

            Правовремено се спуштамо до паркинга испред манастира одакле је заказан полазак у шетњу. Такође правовремено појављују се и Фрушкогорштаци, који у овој прилици осим улоге наших домаћина и водича имају и задатак да са члановима „Поштара“ из Новог Сада трасирају деоницу пешачке руте Е7. Данас смо заправо њихови гости и саучесници на овом послу.

            Уз срдачан поздрав Синиша ми као поклон уручује мапе стаза фрушкогорског планинарског маратона. На полеђини пише „за Jaggera“ или „Џегера“ не сећам се тачно, али се подразумева да је поклон намењен ПД „Вис“.  На брзину нам показује свој изум, планинарски штап који је истовремено и нека врста мача. Баске је упадљиво али ненаметљиво присутан.

            Шетња тече по плану, радно и ведро. Стаза прво води кроз шуму, а затим откривамо због чега подручје Фрушке Горе називају Вински Срем.

            Предах код манастира Ново Хопово окрепљује и подсећа.

            Вече проводимо код Гогија. Његова викендица годинама је место окупљања, дружења и гошћења како Фрушкогорштака тако и других формалних и неформалних група и појединаца. Овај пут славио је рођендан не обазирући се на датум. Од конкретне хране служен је роштиљ и гулаш мајстор Ђуре, торте су, разуме се, биле домаће, а добили смо и за понети.

           

Недеља 22.10.2017.

У саставу Фрушкогорштака јутрос нема Баскета. Зато је Гоги упадљиво али ненаметљиво присутан.

Данас Фрушкогорштаци часте најзанимљивијим пределима и местима у околини Врдника. Нећу их појединачно набрајати нити описивати, дођите па видите, али ћу се осврнути на Врдничку кулу. Овде мислим на праву кулу а не на туристичко насеље испод ње.

Изграђена највероватније као осматрачница и сигнална кула у доба Римљана и сада доминира Врдником и околином. Нападана и брањена, рушена и обнављана некако је догурала до данашњих дана. Зуб времена терао је по своме, а онда су наступили рестауратори да спасавају шта се спасти да. Њихове мердевине искористио је Радоња за своје несташлуке, а сигурно би и Раја да их је видео и да није ономад положио за водича те се озбиљно посветио поправљању самодисциплине.

На Змајевцу дужа пауза, онда даље.

На самом уласку у Врдник нова пауза. Овај пут едукативна. Имамо част да нам доктор Милан Бреберина на свој начин представи Врдник. Иако је доктор медицине имали смо утисак да слушамо историчара, хроничара, етнолога, инжињера... Задовољио је и моју дугогодишњу радозналост у вези чувених сремских хајдука. Разјаснио је да су за разлику од романтичних представа из народних песама, ови били обични разбојници. Бројни и добро организовани али без народноослободилачких или других политичких амбиција. Можда је баш у томе била тајна њиховог релативно дугог опстанка на овом простору.

Растанак са Фрушкогорштацима текао је у две фазе: А) поздрављање и договор о наредном, што скоријем дружењу без обзира на дестинацију, и Б) само растајање. Смисао прве фазе био је да релаксира другу.

Повратак у Лазаревац протекао је потпуно нормално. Једино вредно помена је замена возача у једном од аута и то пред сам крај, „Код Браце“. Дакле, потпуно нормално!

           

           

           

           

           

           

Share