извештаји

Јесени у сусрет 2017.

Акција коју посебно воле најмлађи ученици основних школа, а ми се поносимо што можемо да је организујемо је јесења шетња по брдима око нашег града. Јуче смо били врло задовољни јер су се на старту поклопиле две ствари које су обећавале- велики одзив деце и лепо време. На старту је било око 450 ученика основних школа (број на коме би нам могли позавидети и већи градови), што би било немогуће без без свесрдног ангажовања учитеља и професора, којима се захваљујемо. Спремност учитеља и наставника да одведу децу у природу и подстакну их да активно проведу време, сигурно ће бити награђена на најлепши начин, дугим памћењем. Осим њих ту су били и нешто старији љубитељи пешачења, наши драги суграђани и чланови ПД Вис.
Што се тиче времена, могло би му се приговорити. То јест, времену би се могло приговорити да смо радили неки други посао или да нисмо радили ништа. За пешачење у природи, време је било као наручено, ни вруће ни хладно, са пријатним освежавајућим ветром.
Како је лепо почела, акција се и одвијала. На самом почетку акције имали смо велику подршку ПС Лазаревац. Они су својим присуством омогућили безбедан пролаз колоне кроз градску зону и то преко ризичних путева, на чему се захваљујемо. Лако и без икаквих проблема смо пролазили стазом, која није представљала никакву потешкоћу за наше младе љубитеље природе. Најмлађи љубитељи пешачења су се одморили у цркви у Дрену и одатле вратили кућама.
Уз највећу веселост и причу која није престалала, крећући се понајвише шумским путевима, стизали смо на традиционална одморишта. Као и сваке године, гостопримство нам је пружено у основној школу у Дрену. Мало треба човеку да се окрепи и ободри, а у овој школи сваке године наиђемо на широм отворена врата и широке осмехе, што је много! Захваљујемо директору Протићу и учитељици Весни Деспић који су се ангажовали да нам одмор учине веселим.
После овог одморишта, они који су се определили за краћу стазу, кренули су пут Лазаревца, а остали према Кременици, значајном брду из историје нашег краја. Овде је наш члан Мирко Ђурић, испред спомен плоче пуковнику Миливоју Стојановићу Брки рекао неколико речи о њему и његовој погибији, Гвозденом пуку и самом месту око кога се током Колубарске битке водила жестока борба.
Продужили смо обилазећи Стубички вис према ловачкој кући у Стубици, а одатле на улицу Вука Караџића, па затим према ловачкој кући у Шушњару где смо имали завршни већи одмор и одакле смо почели спуштање према граду.
Наравно, деца су запиткивала колико су километара прешла и колико ће још прећи, где смо сада, кад ће следећи одмор и томе слично. Међутим, ко мисли да су ова питања последица умора, веома се вара, јер су се на свим одмориштима деца смејала, јурила и гађала нечим згодним (трњине, травке, зрна кукуруза) док смо ми помало осећали замор. Чак и кад се могло очекивати да је учеснике акције стигао умор, они су певали.
Од наших сертификованих водича, господина Радашиновића и господина Станаревића (некако не иде да квалификована лица са лиценцама зовемо друг Раја и Маринац!) у сваком тренутку су се могле добити информације о нашем положају, планинама у окружењу, као и о шумском растињу и сналажењу у природи. Деца су нас пажљиво слушала мада су неки објаснили да „то не мора да се учи јер за све постоји апликација“, само су се нешто поколебали кад смо питали шта би радили у шуми, са телефоном коме је батерија испражњена.
Као и сваке године, наши највреднији чланови су се потрудили да пронађу најлепшу стазу и да стазе добро обележе. Доста је времена утрошено да би се одабрала траса која неће проћи, осим кад је то неизбежно, асфалтним путем, и да се заобиђу дивље депоније. Понекад је то било немогуће, па смо и ове године пролазили поред депонија које су баш подивљале као и поред оних које су пре само неколико месеци потпуно очишћене. Као и до сада, и даље немамо одговор на питање -зар је заиста најлакше и најлогичније оставити непотребно у шуми?
У град смо стигли у 17.15, после пређених 25 км. Многи учесници акције су закључили да нису уморни и више пута нас питали кад ће бити следећа, па верујемо да су задовољни стигли кућама.

Share