извештаји

Јелица

Тридесет и један планинар (П.Д. Вис петнаест, П.Д. Букуља дванаест и П.Д. Цер четири) су одлучили да одмере кондиционе снаге на планини Јелици. За пролећно разгибавање и буђење из зимског сна Јелица делује као избор без промашаја. Изгледа да нисмо били једини у тој мисији, пошто смо тог дана смо срели још пар група планинара, метеоролошки услови су нам се мрштили и смешкали мада смо ипак били одлучни у нашем походу, имали смо домаћина планине пулина за водича. Мало се “тргла ракиица”, а и вино да се окрепи душа и тело, добродошлицу нам је такође приредио јарац на првом нашем врху Стјеник, није му било до дружења па смо одлучили да продужимо даље ка врху Небош.

Стазама по благом кршу и шумама помешаним листопадима и четинарима смо дочекали снег, чисто да нас подсети иако је пролеће да зима није прошла. Попели смо на највиши врх Црну Стену 928 мнв, прелеп видиковац се пружа на предео Драгачева, планина Златибор, Чемерно, Троглав и саме Ибарске клисуре.

Сунце је као поручено тад одлучило да растера магловитост и падање снега па нам је сам доживљај био лепши, као весник за будуће планинарске походе ове године. У повратку је планина одлучила да нам мало “закува чорбу”, старим шумским путем видно маркираним али лоша проходност због доста испружених великих стабала попречило је пут, неки довитљиви планинари су играли лимбо испод њих а неки паркоур преко њих.

Дошли смо на Јелицу, мало прочистили плућа, физички се уморили а умно одморили, закључак да неоправдано ова планина лежи у сенци Каблара и Овчара јер и те како има шта човеку да понуди.

Share