извештаји

Италија-Доломити

2. део   
 
Gruppo di Sella – Piz Boe (3152mnv) i Mormelada –Punta Penia( 3342mnv)    Доломити или Доломитски Алпи, планински венац у источним Алпима у италији са 18 врхова изнад 3000мнв, већим делом се налази у провинцји Белуно а мањим делом у јужном Тиролу и Трентину.Најлепше планинске панораме од којих застаје дах могу се видети при успонима, трекинзима, вожњи бајсом или проласком гвозденим путевима „виа фератама“ од којих су неке постављене још у првом светском рату када је линија између Италијанске и Аустроугарске војске пролазила кроз Доломите.
 
25. јун
Елем, уторак је протекао у путовању и туристичком разгледању прво Cortine d,Ampezzo чувеног зимског монденског одмаралишта,које је уствари варошица са неколико живописних уличица , раштрканим хотелима и вилама и чији број становника нарасте 7000 до 40000 током зимске сезоне. Настављамо пут  са (1224мнв) из Cortine, долазимо до превоја Пордои (2239мнв) , све време су нам у видокругу ове чаробне планине саткане од карбонатних стена , смењују се „дворци, пирамиде, трапези“..горостасни врхови занимљивих облика. Уз понеку паузу стижемо у Canazei (1490mnv), градић из бајке са мноштвом хотела, осликаних и окићених слаповима цвећа, ушушкан између сурових врхова. Смештамо се у простране апартмане у хотелу  и журимо да обиђемо ово прелепо место.
 
26. јун
Успон на Piz Boe, започињемо од превоја Passa Pordoi (2239мнв), до којег нас довози наш возач Никола. Екипа се дели, нас 15 креће пут  Capana Fassa , дома на Пиз-у и освежења на врху јер нигде облачка на овој“ голој“ планини .  Осталих 19-торо уживају у својеврсном Снежином треку по околним превојима и врховима са обавезним освежењем у прелепим планинарским домовима. Виа Нормале започиње краткотрајним преласком травнатим ливадама стазом 627, следи улазак у камењар на који се надовезује нешто стрмији  сипар и после 45минута лаганог хода наилазимо на раскршће, право ка кулоарском превоју Forssela који је затрпан снегом а десно стаза води ка изузетно тешкој ферати Cesare Piazzeta. Следи дугачка кривудава стаза по изузетно стрмом сипару а онда пажљиво и концентрисано прелазимо снежни кулоар и доспевамо до дома Rifugio Forcella Pordoi (2848мнв), где почиње равни плато прекривен снегом изнад којег се издиже огромна капа од бледих доломитских стена са пирамидалним врхом. Кратка пауза код дома и настављамо до сл.раскршћа где престаје снежни плато док сунце немилосрдно рефлектује светлост и без наочара по могућству глечерских је нонсент пењати. Наилазимо на рачвање стазе лево наставља 627 ка дому Pisciadu a десно 638 ка нашем циљу. Одавде стаза кривуда по камењару , оштријим успоном са понеком сајлом и клиновима и после око 3 часа хода,  од превоја Пордои , уз неколико краћих пауза, излазимо на врх 3152мнв. Радост због још једног врха изнад 3000мнв. На врху је смештен леп и удобан дом Rifugio capana Fassa и наравно прелепи видиковац на највише врхове Доломита- Marmolada,Pelmo, Civetta, Sasso Lungo, Catenaccio..Следи фоткање и одмор уз хладно точено док нам је ниска прелепих врхова стално у оку . Лаганим ходом ,уз опрез спуштамо се камењаром ,следи снежни плато до дома Forcella . Овде се група дели , већа група је изабрала повратак гондолом а нас петоро прво лагано преко снежног кулоара Forcella а онда непромишљеним трком преко сипара за 50минута спуштамо се до превоја Пордои. Наиме, 1100м успона, 6 часова хода од тога 2 сата паузе и 9км дужина стазе.
 
27. јун
Тог дана  на менију је био чаробни укус Мармоладе?! Наиме, 3 даме( Жана, Весна и Наташа тј. Ја), са два водича Андријом и Тадијом креће ка највишем снежном врху Доломита, Мармолада – Punta Penia 3343mnv, превозом до језера Федаи, смарагдне лепоте, одакле креће гондола и извлачи нас до дома Pian di Fiaconi на 2626мнв. У 10h, после пола сата лаганог хода по меком снегу јер је температура већ прелазила 20 целзијуса , доспевамо до почетка глечера 2750мнв. Стављамо дерезе и улазимо у навезу, глечерске пукотине су се већ назирале ,али их пажљиво прелазимо. Константни је успон, прелазимо неколико стрмих дугачких падина са нагибом и до 70%. Пропуштамо једну навезу,  иначе тог дана није била гужва на стази, 15так планинара је изашло на врх. На 3100мнв, у подножју ферате одлажемо дерезе и цепин у ранац и савладавамо ову кратку ферату 100м висинске разлике са нагибом 70%-80% без већих проблема. На 3200мнв на изласку из исте , стављамо дерезе како би савладали завршни гребен Schiena del Mul блажег нагиба. Још мало напора и око 12h и 30 минута излазимо на врх! Усхићење, радост и честитке на врху где пуца фасцинантни поглед у свим правцима на доминантне куполике Sassolungo, Sassopiato, grupu  Sella са врхом Piz Boe, Civetta Pelmo,  Tofane..Фоткање на врху, поред челичног крста висине 4м, кратка пауза и одмах крећемо назад. На гребену се отварају нестварни погледи на језеро Федаи, поново скидамо дерезе и улазимо у ферату која је постављена 2005.године. Опет дерезе, навеза, сунце немилосрдно „пржи“, пукотине су све видљивије али опрезно уз сигурно Андријино вођство безбедно прелазимо ледник. Мени рефлексија све више смета, очни капци су ми врели а очи ме пецкају ,иако имам наочаре са полароид стаклима. Показало се да није довољно, при оваквим условима неопходне су глечерске наочари које имају гуму као заштиту од рефлексије. Следе жичара са корпама у којима се стоји, ресторан у коме наздрављамо успешном завршетку успона (12км стазе, 750м успона и 6 и по сати хода ) и сусрет са групом која је и овај пут следила Снежин трек и кажу било је нестварно ,што и „фотке“ потврђују. Рано се враћамо у смештај , одмор и наравно не пропуштамо прилику да још мало уживамо у шетњи прелепим, живописним градићем Canzei.
 
28. јун
Резервисан за разгледање краљице Јадрана, чудесне Венеције. Из Местре стижемо возом до ове лепотице раскошне архитектуре, богате уметничким делима. Снежин трек нас и овај пут води, не знам да ли смо закорачили на свих 117 острваца повезаних каналима и мостовима али велики број смо свакако походили. На путу су нам се нашли трг Светог Марка са истоименом грандиозном базиликом, Дуждова палата, уздисали смо на мосту Риалто због превелике гужве и јаког сунца, кривудали по уличицама чежљиво гледајући нечујне гондоле, симбол овог града , за које нисмо имали ни новца ни времена. Наравно нисмо заобишли ни Лазину- Санта Марија дела Салуте у којој се налазе дела Тицијана и Тинторета. La Seranisima ме стално враћала у прошлост , нисам могла да се отргнем помисли на интриге и сплетке по дуждевским дворанама, на Казанову, љубавнике и преваранте, превртљивце и господу, морепловце и шкрте трговце, даме и куртизане. Напуштамо овај чудесни град на води који плени својом двоструком природом и хитамо да заокружимо последњу тачку на нашем путу- Словеначку Истру.
 
29. јун
Овај дан смо искористили за шетњу Истарском обалом, у својеврсном  треку , 15-так км по Словеначком приморју. На путу су нам се нашли Изола- рибарски градић познат по производњи конзервиране рибе, Струњан –парк природе , Пиран – стари приморски град који датира још од доба Римског царства, Порторож-лука ружа, монденско летовалиште. Наравно у сваком месту смо се расхладили у модром плаветнилу Јадрана. 30.јун Копар ,најважнија лука Словеније, постоји још од античког доба, са сачуваним градским језгром још од времена Млетачке републике. Преторска катедрала из 14.века доминира главним градским тргом у чијој смо близини били смештени у хостелу. Пре подне смо искористили за купање на градској плажи, а послеподне следи вожња кроз Словенију и Хрватску и повратак кући. Све похвале и захвалност ПК Јосиф Панчић на челу са Тадијом и Снежом, који су беспрекорно организовали овај пут и који су „криви“ што се галерија успомена добрано попунила прелепим фоткама.

Share