извештаји

Градац

27.VII 2019.

 

Идем из куће, да одем из куће, да будем напољу, ван куће, али, у ствари, идем да бих ишао.

Срђан Ваљаревић, Дневник друге зиме

 

Познато је да ваљевски крај обилује природним лепотама и културно историјским знаменитостима у толикој мери да их жив човек тешко може све обићи и испитати. Пуно пута сам био овде, и као планинар и као бициклиста и као излетник, да се не хвалим што ми је мајка из овог краја, али што више долазим расте уверење да сам упознао тек делић онога што вреди видети. Сем тога, већ виђена места пружају другу, лепшу или мање лепу слику, небитно је, битно је да је  увек другачије. Мењам се и ја, моји погледи, угао посматрања...

Један од бисера овог краја, кањон Градца, обилазио сам у бар тридесетак наврата и сваки пут му се изнова дивио. Он ми је заузврат увек показивао неко своје ново лице. Сигуран сам да ће то трајати колико и ја сам.

Данашњу посету обележило је превозно средство, тј. бицикл. Мени је то био први, а Јоци ко зна који пут, али смо подједнако уживали.

Кренуло је тако што је у договор Жељка и мене да мало провозамо умешан Јоца, а то је пресудно утицало да се вожња појача и оплемени у правцу кањона Градца. На жалост, Жељка су породичне обавезе одвеле у Зрењанин, али је возио са нама до Словца, а на поласку се појавио и Зоки, који нас је испратио до Ћелија.

Од Словца смо према Градцу наставили сами, обавезани обећањем Жељку да ћемо тамо у његово име попити по једно Ваљевско.

Обећање смо са задовољством испунили у Дегурићком коњичком клубу, препознатљивом по пријатном амбијенту, опуштеној атмосфери и изврсној музици. Доживљај су улепшали коњи, који су пуштени на реку да се напију, а одушевила су нас деца, која су спашавајући Градац од пластичне кесе спасили и једну лубеницу која је у кеси пловила. Ту смо се појавили домаћин клуба Милош и ја, и показали им како се бостан без употребе пластичних кеса хлади у реци. Камења бар овде има довољно.

Иначе, ова деца су веома озбиљно схватила поуку о штетности пластичних кеса и другог отпада за природу, што је, разуме се,  за сваку похвалу. Очигледно су родитељи и васпитачи са њима темељно радили. Никад није касно, али је најбоље учити се од малих ногу.

Након здружене интервенције са малим природњацима вратили смо се у клуб, где нам је Милош говорио о концепту и правилима клуба. Колико смо разумели, врата су свима отворена, али се захтева одговорно понашање. Акценат је на очувању и промовисању Градца и популарисању коњичког спорта, са што мањим утицајем људи на природну средину. Овде ћемо додати нешто у Његошевом стилу: То нек буде борба непрестана и задаћа свију покољења!

Боравак на оваквом месту уз садржајно дружење, као и купање у чистој и хладној води, благотворно су деловали на ум и тело тако да смо потпуно освежени кренули кући.

На изласку из Ваљева смо се раздвојили, па је вредни мрав Јоца пожурио у Ратковац да залије башту, док је цврчак Мирко чекајући кишу кафенисао по Дивцима и Лајковцу. Ипак, и од тога нека вајда: тамни облаци и дуга изнад водоторња нису ми промакли!

 

П.С. Прогноза метеоролога о повремено јаким пљусковима са грмљавином није се остварила. Напротив, време је било идеално, и за вожњу и за купање!

 

Share