извештаји

Гледићке планине

„Прошло је љето! Мутна јесен влада.

Ту хладан вјетар свеле руже љуља,

и мртво лишће по хумкама пада.“

 

Шантићевом песмом обележавам ову планину шареноликог спектра јесењих боја по њеним шумама.

Четири члана нашег друштва хитају ка првој јутарњој кафи, на Бубањ језеру не би ли се што пре разбудили, и наравно још три планинара авантуриста (сад већ по навици) су кренули са нама.

Крећемо од манастира Каленић на кружну стазу, уз реку и кроз густе високе шуме пешачимо, инхалирамо се чистим ваздухом што више можемо и упијамо сваки мирис јутра у природи. Лишћа на сваком кораку под ногама, а изнад на крошњама се не можемо нагледати шаренила тек свеже јесени.

Успон креће и траје све до изласка из шуме где нас чекају први хладнији ветрови, пропланци и отворени видици и сунцем као знак за леп дан, овде постоји и вила (грађевина) сакривена од људи али не и од мапе.

Долазимо до последњег скретања ка највишем врху, још мало смо ливадарили стигавши на Самар. Јак и хладан ветар брише па смо залегли мало под брдо, одатле се поглед пружа на Котленик, долину западне Мораве, Троглав, Чемерно, Столове, Гоч и Жељин, сви до једног окупани сунцем.

Након кратке дремке наставили смо даље уз фотографисање и по која тема колега правника, дан је све брже пролазио баш као што смо ми брзо стигли до краја стазе. Планинари авантуристису кренули на своју страну света, а ми смо обишли манастир Љубостињу.

Након тога, за крај на печење, сабирање утисака и слушање рок хитова шездесетих прошлог века. Треба обилазити наше мање познате планине, ко ће ако не ми?

И оне су лепе… Део природе, део нас!

Share