Јован Арсенијевић

 

Рођен сам у Војводини. Волим да сплаварим и уживам у опуштеним монтибајк турама. Волим животиње. Некад сам се бавио мало више фотографијом. Сад идем испочетка. Интересују ме портрети и микро свет.

 

 

ПЕСМА О КЕРУШИ        

Сергеј Јесењин 
 Јутрос у кошари, где сја, шушка
Низ рогоза жућкастих и крутих,
Седморо је оштенила кучка,
Седморо је оштенила жутих.

При повратку, вукућ се по тмини,
И лижући зној с бедара лених,
Месец јој се над избом учини,
Као једно од кучића њених.

До у сумрак грлила их нежно
И лизала низ длаку што руди,
И сливо се млак сок неизбежно,
Из тих топлих материнских груди.

Зурила је у свод плави, глатки,
Завијала болно за својима,
А месец се котрљао танки,
И скрио се за хум у пољима.

А увече, кад живина јури,
Да заузме мотке, ил прут јак,
Изишо је тад домаћин тмури,
И сву штенад потрпо у џак.

Немо, ко од милости ил среће,
Кад јој баце камичак низ брег,
Пале су и њене очи псеће,
Као златни сјај звезда, у снег.

А она је за трагом трчала,
Стизала га, као кад уходе …
И дуго је, дуго је дрхтала
Незамрзла површина воде.

превод: М.М. Пешић

циклус: Лазаревац

циклус: Радоињско језеро

Share