извештаји

Фрушка Гора

 

Врдник – Бранковац – Змајевац

10.III 2018.

            Што се тиче почетка, ова акција је за мене био кошмар. Касно сам устао, академски закаснио на полазак, онда смо колективно били неопрезни и дозволили Маринцу да нас без паузе спроведе у Врдник, а тамо ме је сачекао конобар који Осми март схвата као празник са продуженим трајањем. Да жене нису подвикнуле прву кафу бих попио на Змајевцу. На оно што је уследило не могу да се пожалим, а завршетак је био за сваку похвалу.

Осмомартовски сусрети планинара у Врднику традиционална су манифестација коју смо веома озбиљно схватили, па је у групу од тринаест планинара и Шиле, осим лиценцираног водича Дарка, који је био и вођа, увршћен и лиценцирани водич Дејан. Овакав приступ поздравио је и председник Планинарског савеза Србије, Исо Планић, Фрушкогорштаци су били импресионирани, а чињеница да смо на Змајевац стигли последњи правилно је протумачена као несебична испомоћ усамљеном „чистачу“ организатора.

Временски услови били су идеални што се за стазу не може рећи, напротив. Мада, било је то блато које се не лепи на ципеле или тачније „не лепи се толико за ципеле“, што рекле Славка и Слађа храбрећи неке од посусталих учесника.

Атмосфера током шетње (16км) била је одлична, а посебан тон давали су лиценцирани водичи и, наравно, Славка.

Сусрет са Фрушкогоршатацима био је по обичају срдачан, нашли су нам се око неколико ситница које време значе, а растанак је поново текао у две фазе. Ко не зна о чему се ради нека погледа извештај „Код Фрушкогорштака“. Ипак, ред би био да се мало растајемо и код нас.

Share