18.07.-22.07.2018.год.
После две године ево нас опет на Дурмитору, мало другачији састав а и нови предели којима смо газили.
Овог пута младалачка екипа са два стара планинара, некима је први пут да иду на Дурмитор а некима већ ко зна који. Смештај је био у ауто-кампу код Боће, место Развршје, 15-ак мин пешице од Жабљака. (1.450 , нв) где нам је била полазна тачка за наша путашествија.
Први дан – 18.јул:
Лагана шетња - обилазак Црног језера (1.416 м нв) и Змињег језера (1.520 м нв). Одлазак на видиковац Ћуровац (1.625 м нв) одакле се види средишњи а уједно и најдубљи део кањона реке Таре.
Други дан – 19. јул:
Успон на Савин Кук (2.313 м нв). Освојен је иако нас је све време пратила магла и јак ветар што нас је омело да наставимо даље- успон на Шљеме ( 2.455 м нв) и Милошев ток ( 2.426 м нв). Остављено је за неку другу прилику а биће их.
Трећи дан – 20.јул:
Највиши врх , Боботов Кук (2.523 м нв).
Крећемо рано ујутру. Комбијем смо стигли до почетне тачке успона, Седло (1.907 м нв), 14 км удаљено од базног кампа. Крећемо на успон, успут срећемо дивокозе, правимо фотографије и уживамо у пределима који су испред нас. Долазимо до Зеленог вира (2.028 м нв),мало језерце, страховито хладна вода. Одатле креће успон до Велике превије (2.351 м нв) где смо одморили како би кренули у освајање највишег врха -Бобота. При самом врху креће пењање уз помоћ сајли. Смењују се планинари, тај дан их је било доста. Долазимо до врха, уписујемо се у свеску посетилаца, оверавамо планинарске књижице, сликамо, освежавамо се и уживамо у звуковима фруле два момка и њиховој изведби српске химне. Крећемо натраг, истом стазом, преко Седла. Још један дан одлично искоришћен али ту није крај.
Четврти дан- 21. јул:
Остављен је за Терзин Богаз (2.303 м нв) испоставило се да је то био најтежи успон (мој субјективни осећај). Део пута је исти као за Велики и Мали Међед, Прошли смо шумовити део и део кроз честар, излазимо на чистину и све време пута гледамо на Савин Кук, Шљеме, Милошев ток, Минин Богаз, Бандијерну и многе друге. Терзин богаз је у срцу Дурмитора одакле се пружа поглед на све врхове Дурмитора. Заиста фасцинантно. Најлепши дан од када смо ту, скоро без ветра, магле и тмурних облака. Једна потпуно чиста слика свих тих пејзажа који чине Дурмитор. На овој тури је направљена једна од мени лепших фотографија. Ми, поред снега- нанос од скоро 3 м ако не и више.
Пети и последљи дан -22.јул:
Упутили смо се на кружну туру по Дурмитору (80-ак километара колима). Божанствени предели се пружају испред нас. Кратко смо се зауставили у кањону реке Сушице и наставили пут наше авантуре коју смо завршили у Момчиловом граду, као и пре две године и тиме смо заокружили наш боравак на Дурмитору. Кренули смо за Лазаревац пуни позитивне енергије.
