извештаји

Чврсница

27.06.-30.06.2019. године
Дванаест планинара П.Д Вис са три пријатеља из ПСД Цери једним из ПСД Ћираупутило се ка Блидињу Франки превозом, са намером да уживамо у чарима прелепе планине Чврснице.

Први дан После ноћне вожње долазимо у Планинарски дом  Орлова Стина на Блидињу који се налази на обали Блидињског језера. Ту нас је сачекао председник друштва Анте Вукадин који нас је срдачно дочекао пожелео добродошлицу и лепо време.
После одмора и кратког предаха крећемо на Велики Вран.
Сунчан дан али са јаким ветром нас је пратио целом стазом која је добро маркирана, па кроз ниско растиње и ливаде убрзо излазимо на врх  2074 мнв. Након силаска одмарамо се у ресторану Хајдучке Врлети па касније настављамо ка дому. Први дан смо прешли 15 км.
Други дан Мирослав Антић који нам је био водич тог дана на   Чврсници по договору је дошао са Иркињом  Máire,која нам се желела прикључити на овој акцији .Франки нас је одвезао до  Масне Луке одакле смо кренули на стазу.
Сунчан дан са нешто слабијим ветром. Стаза добро маркирана и јако лепа. Када смо изашли из шумовитог дела правимо фотографије,чешће застајемо. Уживали смо у погледу, видицима који нам се отварају, једноставно речено мало нам за срећу треба… На стази има два извора питке воде. Код језера  Црвљенак правимо краћу паузу па одатле прву већу паузу имамо на најатрактивнијем врху ове планине  Хајдучка Врата 2000 мнв.
Уживамо у том чаробном прстену који само природа може направити… После завршене паузе долазимо до дома на  Вилинцу и ту правимо селекцију. Нас петоро одлучује да се пење на највиши врх Плочно са Мајром и Мирославом. Седам величанствених како је је Мајра рекла. Поздрављамо се са другом екипом коју Дејан Дујмовић враћа преко  Малог и  Великог Вилинца ка ски стази. Код дома обнављамо залихе воде и бржим ритмом крећемо ка  Плочну.
Стаза је добро оболежена,пробијамо се кроз ниско растиње пролазимо ливаде, савлађујемо безброј успона после којих иде силазак кондиционо јако напорно. Приближавамо се Плочну и после једног оштрог успона под нагибом од 80% Раја одлучује да нас чека у хладу ниског растиња. Нас шесторо настављамо даље и после тешког напора по ситном сипару и јако стрмом успону ходајући делом и по снегу излазимо на врх 2228 м.  Ту правимо већу паузу, сликамо се, уживамо у видицима сваки напор је заиста вредео. Лагано силазимо, мада је и сам силазак био напоран. Група која је пела  Плочно је тај дан прешла 28 км имала је висинску разлику од 1725 м са силаском од 1500 м  укупног успона 3225 м…
Долазимо код цркве  Светог Илије где нас је чекао Франки са другом групом која је десетак минута пре нас завршила своју стазу. Одлазимо до ресторана Хајдучке Врлети где уз националну кухињу и пиће сумирамо утиске.
 
Друга група – Аутор: Дејан Дујмовић
 
По договору код   Планинарског дома Вилинац,раздвајамо групе. Прва група од 7 учесника
наставља ка врху  Плочно 2228 мнв, коју води ангажовани водич, а другу групу од 10 учесника
водим ја ка  Великом Вилинцу. Од дома се пружа предиван поглед ка околним врховима : Прењ, Лупоглав, Маглић,  Зелена глава.  Дом је одлично сређен, има 28 кревета и велики дневни боравак. Чак су имали и хладно пиво. Око 14 часова кренули смо ка Великом Вилинцу 2118мнв. Време нас и даље служи. Сунчан дан са благим поветарцем. Успон је константан и захтева лаган ход пошто смо већ по мало уморни. После неких сат хода стижемо на врх. Краћи одмор и сликање. Стаза даље води гребеном ка Малом Вилинцу и спуштамо се на 1880 мнв, где правимо краћу паузу јер је силазак стрм. Иначе сама стаза је добро обележена али треба водити рачуна да се не скрене на неку другу стазу, има их неколико. Настављамо стазом кроз ниско растиње ка Малом Вилинцу 1996 мнв. Идемо споро преко раштрканог камења који нас прати већи део ове стазе. Лаганим темпом око 16 часова излазимо на врх где се не задржавамо дуго. Већ девет сати ходамо. Стаза наредних рекао бих добрих километар и по не губи много а и не добија на висини. Мало горе , мало доле. И тако је све до једног дела где треба да сиђемо неких 5 м низ камену стену. Ништа превише компликовано али атрактивно. После пар метара наилазимо на још један спуст где се налазе мердевине направљене од дрвета. Ту се Жељко, Радоња и ја распоредимо да испратимо силазак остатка екипе низ мердевине. По силаску целе групе на првој заравни правимо паузу. Атрактиван део који је захтевао повећану концетрацију. Ми се и даље налазимо на 1800 мнв и ако смо ходали скоро три сата од планинарског дома. Све се вртимо око 1800 мнв. Никако да кренемо да губимо висину. Стаза даље води кроз шуму која прија свима јер је ипак мало пријатнија температура. Константан силазак и на деловима стрм. Брзо губимо висину и коначно око 19 часова стижемо на врх жичаре,где правимо мало дужу паузу да одморимо. Поред жичаре се налази кафић који не ради али има клупа са стовима, па смо извадили шта смо имали да поједемо и попијемо . Силазак до почетка жичаре води ски стазом. Брзо силазимо где нас Франки чека са превозом. Друга група је тај дан препешачила око 19 км и савладала око 2500 мнв (око 1100 мнв успона и око 1400 мнв силаска).
 
Трећи дан:
 
Поздрављамо се са нашим домаћином,свраћамо на Врело Буне, затим у Мостар и тиме смо употпунили наш боравак на Чврсници, па пуни позитивне енергије и видно расположени и задовољни крећемо ка Лазаревцу.

Share