извештаји

Црном и Буковском реком

08.10.2017. недеља

Кренули смо из села Букови, од ушћа Црне реке у Буковску реку. У старту нас је чекао захтеван успон - око 500 метара висинске разлике на 2 километра стазе, која је водила кроз четинарску шуму, обраслу густом, полеглом травом из које су се издизали шеширићи печурака. Толики број огромних печурака, говорио је да тих дана нико није прошао том стазом, иако је тог викенда на Дивчибарама била традиционална манифестација „Дани гљива“. Нисмо могли да одолимо, често смо застајали и силазили са угажене стазе, како бисмо их брали.

Попели смо се до видиковца Мали Голубац и уживајући у погледу, направили паузу. Даље, стаза више није ишла уз Црну реку, јер смо се упутили шумским путем ка Великом Голупцу. Кесе су биле пуне сунчаница, рујница, вргања, гнојиштарки. Бора ми је показао врбов труд, печурку која расте на кори тог дрвета, која је веома лековита. Пробали смо јудино уво, печурку која се једе термички необрађена. Није ми се допала. На Великом Голупцу одморили смо, а затим се упутили у центар да попијемо кафу.

Даље смо поред извора Жујан кренули да се спуштамо кроз шуму до Буковске реке. Ту није било стазе, тако да смо се кретали јако споро, обзиром да је терен био стрм и обрастао биљкама. Пар пута смо прелазили преко реке и успели да се укључимо на шумски пут, којим смо сво време хода до наших аутомобила, ишли низ реку.

Ово је дефинитивно био „наш лични дан гљива“.

Стазу дугу 15 километара прешли су: вођа групе Ранко Радашиновић - Раја, Славко Ивановић, Борисав Ранковић, Снежана Ранковић, Анђела Ранковић, Ана Здравковић и гости Боле и Сара. Са нама је била и Борина Шила.

Share