извештаји

Човка

Мисао је невидљиве природе, природа - је видљива мисао.

Ј.С. симпатизер планинарског друштва

Шетња са гостима ПСД "Ћира" из Лајковца

28.05.2017.год. – недеља

За разлику од претходне кишне вечери, освануо је сунчан дан. Време идеално за шетњу. У госте су нам дошла три драга пријатеља из ПСД "Ћира": Драган Павловић, Милорад Јевтић и Дарен Миливојевић. Осим њима, радовала сам се и људима који су дошли први пут да се прошетају са ПД "Висом".
Кренули смо добро познатом стазом „Пролећу у походе“, јер је такав био договор, а на основу жеље наших гостију. Први предах био је код ловачке кућице у Шушњару, а онда смо шумом наставили до извора киселе воде у Чибутковици. Ту смо дуже одмарали и фотографисали се. Миланче и Тања су се вратили одатле истом стазом, а ми смо наставили даље, преко Обренових ливада, до Човке. Ту смо чекали Рају да се појави, јер се најавио, па смо одмарали мало дуже, али било нам је јако пријатно, јер је време протекло у смеху, шали и дружењу. Појавио се Раја са пет садница храста, које смо посадили на Човки.
Опет смо прошли кроз Обренове ливаде и вратили се до ловачке кућице у Шушњару, где смо предахнули и даље, кроз шуму, стигли до ул. Вука Караџића, па се спустили до града у кафану да залијемо ово дивно дружење.
Свима се видело на лицу да су били задовољни и пуни позитивне енергије након дана проведеног у природи.
Надамо се поновном сусрету са нашим драгим пријатељима.
Број учесника: 16
Дужина стазе: 19 километара, висинска разлика – успон око 200 метара

ВРАТИО СЕ ЂУРА

Током својих шетњи присиљавали су се да обраћају пажњу на природу и да је прихватају као стање којем није потребно њихово делање или оцена; при чему-то су сами себи признавали, напола забављени, а другим делом изненађени-нису желели да артикулишу шта стварно подразумевају под природом.

                                                                                      "Два господина на обали" – Михаел Келмајер

Мирко Ђурић, планинар и правник

КОМЕНТАР УЧЕСНИКА

Морам да додам неке чињенице које је аутор овог извештаја хтео да забашури. На излету је одлучено, без права на жалбу, да вођу акције именујемо за сталног вођу свих акција у околини а и шире. Могао бих нашироко да образлажем овај став али изнећу само две чињенице.

Носила је повећи ранац правдајући то да тренира за озбиљније акције а онда је изненада, на Киселој води, извадила два огромна термоса са кафом коју је сервирала у чашице, које је извадила из истог. Но, то није било све. У повратку, ничим изазвана, однекуд је донела велику посуду пуну, до врха, лење пите на одушевљење М. Ђ., осведоченог љубитеља лење пите а и осталих присутних. То ју је дефинитивно квалификовало на напред речену позицију, без права на апелацију.

Што се тиче Ђуре, та вест спада у категорију оних, кад нисте сигурни да није и то део мита о њему, или је постала стварност.

 Ј.А. члан планинарског друштва, потпуни подаци познати редакцији

Share