извештаји

Цетиња

Овог пута нисмо кренули из Мравињаца него макадамским путем који спаја Мравињце и Дебело Брдо, по планираној траси.

На првој великој раскрсници шумских путева смо паркирали кола. Изнад пута се видела полусрушена викендица или шумска кућица. Наставили смо према Дебелом Брду, до првог потока који сече пут, и ту почели да се пењемо уз Мали Повлен шумским путем који се пео левом страном потока. Кад је пут почео да губи на висини, ми смо се попели прко неког пропланка, неких сто метара, и поново наишли на шумски пут који се стрмо пео узбрдо. На врху узбрдице се појавио пропланак и кућица на њему. Напустли смо пут јер је ишао лево а навигација нас је водила десно, уз пропланак. Наишли смо на закрпе од снега по ивици шуме и море сремуша. Нисмо одолели и напунили смо кесе а, богами, и стомаке. Поново наилазимо на шумске путеве и увек пратимо онај који води десно и узбрдо. Угледали смо и осматрачницу изнад куће Душана Михајловића, министра полиције у Ђинђићевој влади. Излазимо на пут Мравињци – Дебело Брдо, преко Малог и Средњег Повлена. Долазимо до првих кућа на брду, заобилазимо их са десне стране, преко ливаде, и спуштамо се право на извор Цетиње. После доручка на извору крећемо по маркацији, испод Средњег Повлена до видиковца Плоче. У питању је неколико предивних видиковаца распоређних на малом простору, али сваки је за себе бисер.

Кренемо шумским путем низ брдо према Цетињи. На 50м од места где се секу река Цетиња и овај пут, наилазимо на први водопад висине 10-15м.

 

Сликамо га и крећемо низводно. После 50м наилазимо поново на пут који  прати Цетињу. Силазимо десном обалом Цетинње, макадамским путем, и наилазимо на још неколико мањих водопада и безброј прелепих брзака. Уз саму речицу,  неколико десетина метара, а негде и ближе, иде сеоски пут који излази у Мравињце, близу места где смо оставили кола. После сата хода на десној обали  појављује се једна воденица а мало ниже на левој обали видимо две куће. Нешто ниже пут почиње да се одваја од реке и ту настаје права авантура. Река улази у узан кањон са јако стрмим обалама.

Ни овог пута нисмо могли речним коритом због велике количине воде па смо са стрме обале на више места снимили речни ток. Дужина кањона је око 1500м али нам је требало више од сат времена да,  идући десном обалом, дођемо до места где можемо да је прегазимо у ципелама и пређемо на леву страну. После триста метара долазимо до краја кањона који се завршава прелепим водопадом кроз који је тешко проћи без ужади и при малом водостају јер су стене глатке, избрушене, и нема сигурних ослонаца и хватова. Изуо сам се бос и ушао да сликам овог лепотана. Стомак ми се грчио од ледене воде али је вредело ући и видети, од људског ока скривену лепоту.

Због пандемије и празника који су у току, и који ће тек доћи, било нас је само троје из ПД “Вис”Лазаревац. Штета је што нас је било тако мало на овој акцији јер је ово сувише лепоте за само три планинара, али  шта се може. Драгана Петровић, Александар Пинтер и моја малекост смо и за вас уживали, ако је то за утеху.

Стварни трек је изгледао овако. Има мали прекид од Плоча до првог водопада. Стварни и планиран трек се разликују зато што је било повољније и сврсисходније сићи од Плоча до водопада путем него се вратити на извор Цетиње и сићи низ њу до водопада.

 

Share