извештаји

Бранковина, бициклом

Када смо коначно изашли из двомесечне паузе требало је покренути привремено замрле активности друштва. Али није баш једноставно. Неки су јурнули у послове које нису завршили, некима су искрсле нове обавеза.  Сања је имала on-line конференцију, Ђорђу су дошли мајстори. Жељко је био у Зрењанину, Саша није могао због приватних обавеза. Један део друштва је отишао на класичну планинарску акцију, некима је било сувише рано ујутру, другима су биле проблематичне временске (не)прилике, тако да смо се нас четворица нашли  на зборном месту.

Дан баш није деловао претерано пријатељски. Али кренули смо пуним гасом до Лајковца да се загрејемо. Свратисмо у пекару – јавља се Пеца из Даросаве. Није му звонио телефон, кренуо је, стићи ће нас. У Попучкама смо се комплетирали. Јављамо екипи за подршку да крене из Лазаревца. А и дан се пролепшао. Таман за вожњу. На улазу у Ваљево скренусмо десно а онда као у Бајагиној песми:  ми возимо „мало горе-мало доле“. И тако дванаест километара. На успону нас стиже и комора. Славка и МиниМи. У Бранковини нас чека кафа и окрепљење.

Шта речи о самом спомен комплексу. Прелеп предео где се на простору од неколико хектара налазе објекти који су повезани са многим  значајним личностима српске историје из времена Првог српског устанка и 19. века. Наравно најпознатије је као место детињства највеће српске песникиње Десанке Максимовић и место њеног вечног пребивалишта. Оно што упада у очи је да се комплекс лепо одржава. Објекти делују сређени, трава покошена, цвећа свуда, клупе. Да скратим: моја најтоплија препорука за „како провести дан“. Понесите храну, нема објеката тог типа. За остало погледајте на сајту „Бранковина“.

http://www.brankovina.rs/садржај-комплекса/

На повратку све низбрдо, директно у Ваљево. Испред мене вози Влада а од његовог бицикла допиру забрињавајући звуци. Набла предњег точка поприлично струже. Свратисмо до мајстора а где је мајстор ту је и неки кафић па се освежисмо. На срећу проблем је решен и ми преко Белошевца дођосмо до кафане у  Мрчићима (Шушеокама). У опуштеној атмосфери смо се присећали забавних догађаја са разних акција. Кафана-воденица је пријатно место поред воде, са одличном јагњетином. Овај пут, на жалост, нисмо се заложили.

Али на повратку, у Лајковцу, ја по обичају огладним. Свратисмо на пљескавицу. А кад си сит свуда си пристао. И тако вратисмо се кући после пређених 96 км. Лепа вожња. Сигурно ћемо поновити ускоро.

Share