извештаји

Божићни успон на Ртањ

После нове године и новогодишњег разгибавања следи Божић и Божићни успон на Ртањ. Традиционална акција у организацији планинарског друштва из Зајечара одржава се од 1982., тачније ово је 37. Божићни успон на Ртањ. Ртањ је наша света планина, препознатљива по свом изгледу који подсећа на пирамиду, по Ртањском чају и другим лековитим биљкама, као и по гласинама о ванземаљцима и светлећим куглама. За многе планинаре ово је одлична акција да се отпочне планинарска година. Иницијална каписла су биле МиниМи и Слађа које су изразиле жељу да иду на ову акцију, а мени није било тешко да се прихватим обавезе јер сам и сам желео да одем на Ртањ поново.

Нас осморо је комби превозом у 430 кренуло испред Ловца и уз успутну паузу за кафу, на зборно место испред ресторана Балашевић смо стигли у 800 . Ту смо се нашли са још два наша члана, Силваном и Јованом које су дошле породично из Београда. После пријављивања и церемоније отварања акције која је била заказана за 830 на стазу смо кренули у 850.  Сви смо били сложни око тога да пењемо северну страну Ртња. Том  страном је висинска разлика била већа (1200мнв) али нас то није поколебало и уплашило. Стаза је од самог почетка водила кроз шуму и врло брзо смо изашли на прву литицу на северној страни. Фантастичан поглед био је додатно улепшан бојама неба, а врх планине гутали су облаци. Кретајући се литицом схватамо да је број учесника велики, касније сазнајем да је на овој акцији учествовало око 1500 људи и управо због тога кретање је било успорено али самим тим имали смо времена за сликање и упијање енергије ове планине. Са литице смо поново ушли у шуму кроз коју је кретање било јако напорно, стаза је била угажена и у приличној мери клизава па смо морали да помажемо једни другима.

Због несмотрености и нестрпљења појединих планинара и њихове жеље да што пре дођу до врха ми остали смо били изложени опасности од озбиљнијих повреда. Покушавајући да претекну колону кретали су се пречицама где нема стаза и том приликом одрањали камење од којих је један био великог пречника. Срећом и брзом реакцијом нико од учесника није повређен. Овом прилоком апелујем на све планинаре да поштују правила организатора, слушају водиче и имају више стрпљења за колеге планинаре. Из шуме смо изашли на гребен који је водио до врха Шиљак (1568мнв). На врху смо били тачно у 1400 и ту смо у заветрини цркве Св.Георгије коју је саградила јеврејска породица Минх давне 1937 године, направили паузу од пола сата за сликање и окрепљење.

С обзиром на годишње доба Ртањ је ове године био благ према нама. Није се задржало много снега осим мало при врху а температура је и поред ветра била лако подношљива. Спуст смо планирали јужном страном и кренули са врха у 1430 . На спусту смо се кретали знатно брже јер се колона у великој мери развукла. До првог пулта (кувана ракија и чај) стижемо у 1530 , ту краћи предах да се купи здравље Ртња (травчице). Спремамо чеоне лампе јер смо знали да ће нас ухватити мрак. Одатле поново улазимо у шуму кроз коју се крећемо све до насеља Ртањ, где нас чека комби за повратак. Кретање кроз шуму је било исцрпљујуће, јако клизаво па смо на појединим местима пролазили кроз шипражје. Услед умора и слабе видљивости било је клизања и падања али на сву срећу није било повреда. До комбија стижемо у 1745   где се брзо пресвлачимо и преобувамо како бисмо што пре попили кафу и наздравили за успешну акцију.

Ми се нисмо сусрели са ванземаљским облицима живота па и не можемо да посведочимо о постојању истих али можемо да потврдимо да ова планина има ванвременску лепоту. До следеће акције велики поздрав!

Share