Кад је пут почео да губи на висини, ми смо се попели прко неког пропланка, неких сто метара, и поново наишли на шумски пут који се стрмо пео узбрдо. На врху узбрдице се појавио пропланак и кућица на њему. Напустли смо пут јер је ишао лево а навигација нас је водила десно, уз пропланак. Наишли смо на закрпе од снега по ивици шуме и море сремуша. Нисмо одолели и напунили смо кесе а, богами, и стомаке. Поново наилазимо на шумске путеве и увек пратимо онај који води десно и узбрдо.
Планина Маглић је највиши врх Босне и Херцеговине, део је импозантног масива Биоч-Маглић-Волујак-Трновачки Дурмитор-Власуља који се простире између кањона реке Пиве и Дрине на истоку и кањона реке Сутјеске на западу.
24.јун – четвртак
Са два аутомобила 8 планинара ПД Вис по изузетно врелом дану, кренуло је пут Босне, тачније НП Сутјеска који у својим недрима крије магични Маглић, уцртан у наш план акција за предстојећи викенд.
Овог тропског лета није лако планинарити по голим стазама са погледима свуда око себе, с тога сам одлучио да потражимо бег од упекле звезде у шумовите и слабо познате крајеве Малича којег смо оставили за крај.
Прво на репертоару је била лагана стаза уз реку Пањицу, њеним кањоном смо се упутили ка водопаду и њеној воденој пећини, чиста река сакривена од сунчевих зрака шумом и препуна локвања одише осећајем као да си далеко од Србије, можда због тога што нема смећа, мада ћу пре веровати да је због саме лепоте овог ариљског рај
Планине источног дела Јужне Србије су једне од ређе посећиваних планина у нашој земљи, делом због њихове удаљености, а делом јер су велика непознаница већини становништа. И док су многи чули за Суву планину и Бесну кобилу и можда за планину Дукат, Глошка планина и Валози су свакако непознате и већини планинара. С друге стране, када је реч о овим планинама оне се пре свега одликују већим бројем врхова између 1500 и 2000 мнв који су релативно питоми и лако доступни сваком планинару.
Мени је пријемчивија легенда о настанку Рама, да је млађи Ромулов брат-Рем са својом супругом Летицијом тражио најроматичније место на свету да сагради дом, од легенде да је султан Бајазит II овде случајно заспао на својој молитвеној простирци ихраму и доживео прочишћење и смирење. Насупрот легендама историјске чињенице говоре да су овде стварно обитавали Келти, Римљани, Словени, Отомани, Аустроугари…
Празнични дани су иза нас и већ увелико смо се вратили радним обавезама. У јеку обележавања празника и славља ми смо нашли времена да провозамо наше мустанге. Такорећи смо наставили да остварујемо годишњи план бици-секције ПД Вис-а за ову годину па је тако на ред дошла вожња до Ваљева и реке Градац.
