извештаји

Бјеласица и Љеворечки Ком

Бјеласица, могла се назвати и Белисима, вулканска планинска лепотица у мору кречњачких горостаса који је окружују у централном континенталном делу Црне Горе. Захваљујући вулканском пореклу вода се задржава на њој и бујна вегетација непрегледних четинарских шума, заталасаних зелених тепиха, 6 ледничких језера, цветних ливада, својом питомом природом вас осваја на први поглед.

Петак 23. јул 2021.

Екипа од 15 планинара ПД Вис у 13h упутила се ка Колашину, уз паузу на Боровој Глави и бензинској станици у Бијелом Пољу, око 19hhh стижемо на одредиште. Надина сестра Мига нас сачекује са дивним гостољубивим гестом, спремном вечером (лиснатим сиром –специјалитетом тог краја, пројом и укусном паприком), коју смо у сласт појели у катуну Врањак (1750мнв). Од Колашина до подножја ски-центра Језерина (1450мнв) води асфалтни пут (9км), даље до еко –катуна Врањак (још 2км), солидан макадамски пут. Катун у смирај дана нудио је очаравајућу слику, планинаре окупљене око логорске ватре, летњиковац са дугачком трпезом, бунгалове разбацане по платоу катуна, коње на обронку изнад ресторана...(изузетно опремљен и функционалан смештај и наравно све је од дрвета са фином патином), а спавање у бунгаловима, док у ноздрвама осећаш мирис буковине и чујеш прапорце од стада оваца и клепетуше крава у близини враћа у детињство на селу.

Субота 24. јул

Полазак на успон у 6,30h време идеално, крећемо ка Троглаву (2070мнв) врху где је завршетак ски-лифта, а већ су нам у оку ниска сјајних погледа низ планину на заталасане пашњаке и дугачак гребен Сињајевине.  Следе прво „спуштање“ до извора у подножју Зекове главе, чије високе уши емитују радио дифузне сигнале. Лаганим ходом у опуштеној атмосфери после 3 сата  хода, поред Шишког језерцета излазимо на врх Црна Глава (2139мнв), обраслог ниским растињем тамно зеленог бора кривуља. После дуже паузе протекле у акумулирању нестварне лепоте која нас окружује: Морачке планине, Сињајевина, Дурмитор и Љубишња на западу; Ђеравица, тестерасти врхови Проклетија, Комови ..на истоку а тик испод нас преслатко Урсловачко језеро. Мењамо план и спуштамо се стрмом падином обраслом густом травом ка Пешића језеру (1820мнв). Снежа је открила нову дисциплину-санкање на туру, неко је остао без мобилног телефона уживајући у санкању, срећом укључивањем Рајиних паранормалних метода, надиграо је шејтана и овај пут, телефон је убрзо пронађен. На следећој тачки  зацртане  мапе, Пешића језеру ушушканог  у ледничкој рупи, једино је Пинтер потражио освежење препливавајући исто, остали су расхладили стопала. Гребеном, до Зекове главе (2117мнв) стижемо убрзо. Сам врх је запоседнут предајницима, а видиковац тик испод опет пружа ниску прелепих погледа на доминантне Комове, Проклетије...Пешића језеро.

Ванредно лепа разгледница Бјеласице, осликана свим нијанасама зелене боје  заузима место у посебној фиоци сећања, свакако ћемо је отворити још неки пут. Елем у катун стижемо око 17h, следе традиционална вечера, окупљање око огњишта уз логорску ватру, починак.

Недеља 25.јул.

Недеља је резервисана за импозантне Комове, преко Колашина, Матешева, Краљских бара (35км) доспевамо до превоја Трешњевик (1570мнв), а одатле још 6км доброг макадамског пута до еко катуна Штавна (1787мнв), у који стижемо око 9h.

Моћни , изузетно атрактивни врхови: Васојевићки Ком (2460мнв), Кучки (2487мнв) и Љеворечки Ком(2469мнв) оивичавају ледничку долину Међукомље.

Прелазећи плато Штавне, колона се лагано кретала јер овај алпски венац у малом, својом грандиозном појавом све време је крао задивљујуће погледе. На завршетку ливаде у подножју Васојевићког Кома рачвају се стазе ка истом и Кучком Кому. Ми улазимо у шуму Љубаштице и спуштамо се до потока Љубаштице где правимо паузу а одатле шумском стазом следи успон до катуна Мартиновића. Настављамо благим успонима по травнатим ливадама обраслим ниским растињем боровница до извора питке воде испод дугачке стрме травнате падине. Лагано прелазимо исту обилазећи крдо коња који су мирно пасли не обраћајући пажњу на нас. Доспевамо до руба стена, где као да је „насађена“ гииигантска каменита громада од сивих крљуштавих стена на зелени део шума и ливада. Предстоји најзахтевнији део успона још око 300мнв до врха. Прво лево сипаром, рубом стена пар десетина метара а затим сипаром и ситним каменитим плочама право навише до превоја одакле се појављује врх кома Љеворечког. Стаза у том делу иде равно пар десетина метара испод стена и улази у простор испод највишег врха. До ове тачке успон је прилично напоран и крећемо се крајње опрезно и концентрисано, а завршни део неколико десетина метара, савладавамо уз помоћ руку, са малим предахом на превоју са кога је нестваран поглед на Кучки, Васојевићки Ком, Међукомље и најзад простран врх са пирамидом на врху, његово величанство Љеворечки Ком!!! Кажу да је испењати Љеворечки ком одлична припрема за успоне на највише врхове Европе, јер за прелазак опасних деоница, усека , греда испод којих остаје амбис Комова и по неколико стотина метара дубок, потребна је како физичка спремност тако и психолошка стабилност. Елем , нестварни месечеви призори Међукомља, Кучког, Васојевића..затим зелени врхови Бјеласице, Морачке планине, Рогамски врх, Сувоврх...једноставно лече. Фоткање, уписивање у књигу потрајало је петнаестак минута. Спуштамо се крајње опрезно и концентрисано и повратак истом стазом до ресторана на Штавни, где уз Никшићко точено сумирамо утиске. Следи повратак у Колашин и ноћна вожња ка Лазаревцу.

Све похвале  Радоњи Обрадовић на  беспрекорној организацији и вођењу акције.

Share