извештаји

Бања Врујци – Парк природе Рибница

24.II 2019.

Нећу рећи ништа ново ако кажем да нема бољег начина да се искористи сунчан зимски дан од шетње у природи, али није згорег то с времена на време поновити.

Тако смо се нас четворица и Шила у недељу одвезли до Бање Врујци и одатле отпешачили до Парка природе Рибница и назад, све у свему око седамнаест километара. С малим одступањима кретали смо се стазом коју је локална туристичка организација означила као Стаза 5.

У Паштрићу смо били гости у  Газдинству Петровић, колоквијално код Пеце. О Предрагу Петровићу Пеци речено је, написано и снимљено много тога, а ја ћу овде додати да је права благодет познавати га.

Једноставног изгледа, духовит, свестрано образован и предузимљив увек је окупиран новим идејама и плановима које остварује уз подршку и помоћ породице и бројних пријатеља. Заговорник коришћења ресурса из непосредног окружења, истовремено је њихов бескомпромисни заштитник. Оно што економисти и политичари последњих година промовишу као одрживи развој Пеца спроводи већ деценијама.

Недалеко од Петровића су манастир Рибница и Рибничка Пећина. Између манастира и пећине хучи Рибница однедавно премошћена висећим мостом дужине двадесетдевет метара.

Изнад пећине је стаза којом су некада ђаци-пешаци долазили у школу, која напуштена стоји преко пута манастира. За ову децу говорило се да више науче на путу до и од школе него у самој школи.

Враћајући се донекле измењеном стазом разматрали смо могућности шетњи и других активности у овом крају и закључили да су практично неисцрпне.

Утиске смо сређивали поред камина у хотелу „Врујци“ уз кафу и овдашње специјалитете.

Поменуло се, поновило се!

Share